БУБАМАРУ ЈУРЕ ПО СВЕТУ: Српске фудбалерке граде успешне каријере у иностранству
14. 09. 2017. у 20:23
Ивана Дамњановић (23) и Кристина Пантелић (20) из Лајковца крче себи пут у Америци и Француској; Фудбал почеле да играју са дечацима у Железничару
Ивана је први пут изашла на терен са једанаест година, а Кристина са девет Фото Приватна архива
Почетничке фудбалске кораке Ивана Дамњановић (23) и Кристина Пантелић (20) начиниле су уз дечаке, у лајковачком Железничару, а данас играју у Америци, односно Француској. Стручњаци кажу да су њих две врхунске фудбалерке и проричу им блиставу интернационалну каријеру.
Једине фудбалерке са чувене лајковачке пруге - Ивана, имала је 11, а Кристина само девет година, када су заиграле у Железничару. Тренери Зоран Ђокић, Радован Бајић и Иван Пеин одмах су проценили да су две девојчице вансеријски талентоване за фудбал. Ивана је, потом, прешла у Женски фудбалски клуб Лазаревац, а затим у Црвену звезду. Када је у Београду уписала средњу школу, за црвено-беле почела је да игра и Кристина. Данас, Ивана је стандардни првотимац фудбалске екипе Lindsey Wilson College-a, у Колумбији, у држави Кентаки, једног од најбољих колеџа у САД, на ком студира психологију, а Кристина у клубу ASPTT у граду Албију, који се такмичи у највишем рангу у Француској.
- Уз тренере из Лајковца, за мој успех заслужан је и Дарко Стојановић из Лазаревца, који ми је пружио шансу да играм за кадетску репрезентацију Србије - каже Ивана Дамњановић. - Касније сам наступала и за А селекцију српског државног тима. Уследиле су понуде бројних клубова из иностранства, али мој циљ је била Америка, јер сам намеравала да студирам, не само да се посветим фудбалу. Одлучила сам се за стипендију Lindsey Wilson College-a, јер ме историја тог факултета фасцинирала. Сада сам на последњој години студија психологије.
Већ прве године у дресу колеџа, Ивана је била у тиму који је освојио шампионат Америке, у ком се такмиче више од 300 школа. Бити шампион Америке, истиче, готово је равно титули првака Европе, а дијамантски прстен, који се тада осваја, за спортисте има огромно значење. Један је од капитена женског фудбалског тима колеџа и координатор за лигу млађих генерација у којој сваког викенда тренира више од 200 деце. Игра на више позиција, од задње линије до напада.
Кристина Пантелић ниже успехе

- Имам понуде да наставим фудбалску каријеру, али желим да се посветим психологији, наставим мастер студије из области анализе понашања, да помажем људима, знање преносим млађима - каже Ивана. - И на колеџу, који је приватни и има само 6.000 студената, учествујем у раду многих фондација које помажу грађанима.
Кристина Пантелић већ скоро три сезоне наступа у француском клубу ASPTT. Недавно је дебитовала у А репрезентацији Србије, а планира да заигра за једну од четири прве екипе француског првенства.
- Живо се и данас сећам тренутка кад сам са Александром Николићем, мојим другом из Стрмова, где сам живела, отишла на први тренинг у лајковачком Жељи - каже Кристина. - Успела сам да ускладим обавезе у школи и фудбал, захваљујући огромној подршци породице да остварим свој циљ, заиграм у иностранству. Играм на месту централног везног, самном у тиму су и две играчице из Србије, са којима сам била у Црвеној звезди. Уз играчку каријеру, радим као помоћни тренер са децом у школи фудбала клуба у Албију, граду у близини Тулуза, на југозападу Француске. Фудбал је за мене једна врста страсти, потпуно сам му посвећена, па су и резултати евидентни.
Ивана Дамњановић уз игру има времена и за науку

НЕДОСТАЈЕ МИ МАМИНА ХРАНА
- Сви на колеџу изузетно су љубазни, чак нам додељују породице у којима боравимо, желе да осетимо љубазност и гостопримство, да се не осећамо усамљено, с обзиром на то да смо раздвојени од својих - каже Ивана. - Србија ми, наравно, недостаје, али сам себе пронашла у Америци. У Лајковац одлазим једном годишње, на два месеца. Највише ми недостаје мамина храна, јер америчка с временом досади. Често телефонирам мами, жалим јој се, наравно у шали, да сам гладна, да немам шта да једем, јер нема укусних ђаконија из домаће кухиње.