ГОДИНАМА зидине археолошког комплекса у центру Крушевца чекају обнову. Лазарев град, у археологији званично под именом Крушевачки град, последњу праву заштиту имао је у другој полoвини 20. века.

Недавним сусретом званичника Крушевца, Републичког завода за заштиту споменика културе, надлежног за парк као наслеђе од изузетног значаја, и Народног музеја у Крушевцу званично је обновљена идеја о реконструкцији, конзервацији и истраживањима. До средине октобра требало би да буду готова прва идејна решења за поједине фазе обимног пројекта, који у перспективи треба да уреди преживеле зидине (пре свега источно и западно крило), затим остатке донжон куле и осталих објеката (коњушнице, ковачнице, грнчарске радионице и, претпоставља се, двора кнеза Лазара).

- Свакој реконструкцији треба да претходе археолошка истраживања и конзервација, као део вишегодишњег плана који је потекао од музеја Епархије крушевачке, са црквом Лазарицом, и од самог града Крушевца - објашњава, за "Новости", историчар Горан Васић, директор Музеја чије је седиште, као и споменик кнезу Лазару, унутар самог локалитета.

- Од друге половине октобра можемо да аплицирамо за средства за бар једну фазу у реконструкцији. Верујем да ће фондови бити доступни за те пројекте, као што су раније били у Голупцу, Смедереву, Дренчи, Магличу...


Археолошки парк данас девастиран


Прочитајте још: ЉУБАВ НЕ ПОЗНАЈЕ ГРАНИЦЕ: Маја из Београда и Гери из Лондона венчали се на тврђави у Херцег Новом


Ратови, ерозија, зуб времена и потпуно непоштовање историје довели су до тога да је од Лазаревог града остало врло мало. Уз светиње су грађени други објекти, улице, објекти јавне намене, подизане су куће и читава насеља. Претпоставља се да је површина престоног града, грађеног од 1371. до 1378, била знатно већа од данашњих димензија (дужине 300, а ширине 200 метара, у правцу југозапад-североисток).

Ретко ко се сећа да су пре првих правих систематских истраживања парка, која су започета 1961. и 1962, на терену могле да се голим оком виде само донжон кула и црква Лазарица. Стручњаци Републичког завода за заштиту споменика, Археолошког института и Народног музеја у Крушевцу обављали су пионирски посао све до 1976. године.

Црква Лазарица и крст у њој

Прочитајте још: Гуча српски "Октоберфест"

- Сва истраживања пратила је и конзервација, па су тако откривени и сачувани бедеми, а одговарајући стручни поступци рађени су и на око 30 откривених непокретних целина у првих десет година рада - наводи крушевачки археолог Марин Бугар. - Сва открића, од двора до ковачнице, стављана су у одговарајући контекст на основу откривеног археолошког материјала.

Током осамдесетих година истраживао се североисточни део Лазаревог града са мензуланом, а приликом обнове конака вођено је интересантно истраживање 1998. Црквена стаза обновљена је 2002, а последње две кампање у јужном делу града, иза зграде музеја, биле су 2010. и 2012. Живот на целокупном простору града није почео у средњем веку. Најстарији хоризонти комплекса потичу још из млађег неолита и припадају каменом добу, тј. старчевићкој култури, која датира од 7. до 6. миленијума п.н.е.

Прочитајте још: На полицама и корњача стара 11 милиона година!(ФОТО)

ЗВОНО ВОЖДА КАРАЂОРЂА

ПРЕТПОСТАВЉА се да је црква Лазарица, као дворска богомоља, подигнута када и сам град, у славу рођења деспота Стефана Лазаревића, који је до пунолетства 1393. владао са мајком кнегињом Милицом.

Лазарица заузима централно место на остацима града, који се први пут спомиње 1387. у повељи дубровачким трговцима. Са цркве се још чује прво звоно у ослобођеној Србији, поклон вожда Карађорђа из 1812. године.


КУЛА НА ЧЕТИРИ СПРАТА

ДОНЖОН кула висока је 18 метара. Имала је приземље и четири спрата и, како се претпоставља, на самом врху галеријски простор са стрелницама и зупцима, те четворосливни кров.

Својевремено је могла да се види са свих страна, док около није почело да се гради. Тако се данас из једног дела града и не види због силоса.