Света Гора дража му од науке

СУШТИНА живота је да си срећан. На Светој Гори упознао сам монахе који немају ништа, а који су, кроз веру, пронашли Бога, односно љубав. Резултат тога је срећа - прича Ненад Андрић (40), магистар екологије, који је последњих десет година чак 13 пута, пешке, обишао свих 20 манастира на грчком полуострву Атос.

Од 2014, Ненад води ходочасничке туре. Са верницима иде од светиње до светиње, обилазећи забачене келије и пустињу Каруљу.

Рођен у "кругу двојке", одрастао у комунистичкој породици, до 31. године био је посвећен науци, планинарењу, ватерполу и изласцима. Када је први пут отишао на Свету Гору 2008, у једном бугарском манастиру добио је књигу "Старац Силон", која га је дубље заинтересовала за хришћанство.

- Завршио сам Факултет за физичку хемију, а потом сам магистрирао екологију. Радио сам у многобројним лабораторијама, где сам увидео да се због новца толеришу многе неправилности које утичу на животну средину и здравље становништва - разочарано каже Андрић.

- Вера ми је пробудила морал. Нисам могао да дозволим да ја будем неко ко ће аминовати нешто што може да угрози било чији живот.

Због таквог става, последње три године Андрић је незапослен. Међутим, за себе каже да је срећан. Има девојку Тину коју воли. За живот се сналази тако што организује ходочасничке туре и пише репортаже, а објавио је и књигу "Пешке кроз Свету Гору".

- Дружећи се са тим мудрим људима, схватио сам да суштина живота није у новцу. Гледам их како су срећни што живе као што се живело пре хиљаду година. Многи манастири немају ништа од савремене технологије. Али лица тих људи су озарена, делују млађе него што јесу, око себе шире позитивну енергију... - прича Андрић.

Како каже, његови обиласци Свете Горе другачији су од уобичајеног одласка у Хиландар, где већина Срба одлазе.

- У манастирима зна да буде гужве, зато је посебан осећај када се изађе у природу и обилазе келије, испоснице, скитови и пустиња Каруља. Тамо има доста монаха Руса и Срба. Приликом ходочашћа, обавезно разговарамо с пустињацима. То су та фантастична искуства која никога не остављају равнодушним - објашњава наш саговорник.

Приликом шестодневне туре, спава се на даскама, камену, а понекада и под ведрим небом. Потпуно другачије су јутарње молитве и литургије. Посебан је осећај када се гаси лојаница и иде на конак. Тренуци који се живе, осећају и памте.

НАЈСУРОВИЈА

У МАНАСТИРИМА се обедује два пута дневно. Ходочашћа су тежа за време поста. Због макадамских и камених путева, пожељно је имати планинарску обућу, штапове и топлу гардеробу, која може да стане у ранац. Ноћи могу да буду хладне. Посебан доживљај је спустити се у унутрашњост пустиње Каруља.

- То је најсуровији и најнеприступачнији део Свете Горе. Али и најсветији. Унутрашњу Каруљу чине пећине и испоснице, од којих су неке на ивицама стена, попут орловских гнезда - објашњава Ненад Андрић.