Цар Николај слао Србе да спасу отаџбину

М. Лопушина

18. 06. 2017. у 13:05

Цар Николај слао Србе да спасу отаџбину

Српски барјак на Солунском фронту, Фото Приватна архива

Пре тачно 100 година наши сународници из царске Русије кренули на Солунски фронт и победили. У Велики рат кренуло је више од 60.000 добровољаца

КАДА је Аустроугарска објавила рат Краљевини Србији у границама ове монархије живело је око милион наших људи. Срби који су живели на подручју данашњих Аустрије, Мађарске, Хрватске, Босне, Словеније, али и у деловима Словачке и Чешке, дакле на подручју Аустроугарске, нашли су се у Првом светском рату присилно мобилисани на Источном фронту. Не желећи да ратују за Хабзбуршку монархију, а против словенске браће на Балкану и у Русији, многи Срби су се предали руским бригадама.

Историчари тврде да је око 100.000 Срба из Аустроугарске емигрирало у царску Русију, а многи су постали добровољци руске и српске војске. Пр проценама историчара, чак око 60.000.

Још у јесен 1915. у Русији су почели да се појављују добровољци, углавном Срби, војници и официри аустроугарске војске, који су се налазили у руском ратном заробљеништву. Они су хтели да помогну Србији. Захваљујући томе поникла је идеја о формирању добровољачке дивизије која би се састојала од тих, "некадашњих аустријских Срба". Руски цар Николај Други Романов и врховна команда руске војске су изашли у сусрет овој идеји и омогућила њено формирање 1916. године - пише историчар Душан Бабац, аутор књиге о српским официрима и војницима у царској Русији.

СРПСКИ представници у Одеси др Шаиновић, трговац А. Ћирковић и конзул Цемовић сматрали су да је у том руском црноморском граду могуће стварање и већих војних формација, које би се, у каснијој фази, пребацивале на Солунски фронт... Руски цар је пажљиво саслушао саговорнике, климнуо главом и ауторитативно одговорио: "Скупљајте их ви, а ја ћу вам све дати."

Уз споразум са српском владом, у лето 1915. године отпочело је организовано пребацивање добровољаца из Украјине Дунавом у Србију. Тако је до септембра 1915. на балканска ратишта пребачено око 3.500 руских војника српског порекла. Одмах затим, добровољно су прелазили у српску војску.

У Одеси је новембра 1915. формиран Српски добровољачки одред, који је убрзо бројао више од 1.000 војника и официра. Прва српска добровољачка дивизија формирана је 16. априла 1916. у Одеси. Имала је скоро 10.000 добровољаца под командом пуковника Стевана Хаџића. Током маја 1916. српске добровољце у Одеси посетио је Никола Пашић, председник владе Краљевине Србије. Руска врховна команда је Прву српску добровољачку дивизију укључила у састав 47. руског корпуса генерала Зајончковског и упутила на фронт у Добруџу. Тада је у саставу ове дивизије било близу 20.000 добровољаца - каже Душан Бабац.

Цар Николај испред Српске добровољачке дивизије

У ЈЕСЕН 1916. формиран је и Српски добровољачки корпус, чији је командант био генерал Михаило Живковић. Уочи Фебруарске револуције 1917. корпус је имао око 40.000 добровољаца. Међу војницима највише се пријавило у добровољце Банаћана, око 4.000, из Бачке је било око 1.500 ииз Срема и Барање око 3.000. Онда следе Срби изСлавоније, Лике, са Баније, Кордуна, а био је и велики број Херцеговаца, Бокеља и Далматинаца.

Тада почиње права епопеја српских добровољаца. Један њен део повлачи се, преко руских северних лука Мурманска и Архангелска, око Скандинавије доБританије, па на Солунски фронт стиже преко Француске и Италије. Овој групи ће у Солуну бити прикључено још српских војника, који ће формирати Вардарску дивизију.

- Друга група добровољаца до Солуна ће стићи преко Сибира, Кине, Сингапура, Индије и Египта. Њен пут трајао је више од пола године. Само је пут Транссибирском железницом трајао више од три месеца - открива историчар Бранко Кузмановић.

СИТУАЦИЈУ су додатно закомпликовале политичке прилике у Русији - утренутку повлачења српских добровољаца кроз Сибир почела је Октобарска револуција односно грађански рат. Добровољци су се укрцали набродове у Владивостоку, а у кинеској луци Дајрен преузели су их британски бродови који ће их Суецким каналом пребацити у Солун. Овој групи придодати су добровољци који су у Солун пристигли из САД, па је од њих формирана Југословенска дивизија.

Борци и официри Прве добровољачке дивизије на путу за Солун

ПУКОВНИК МЛАДЕН

КОЊИЧКИ пуковник Младен Лукичевић, који је у Одесу стигао са Крфа заједно с осталим члановима штаба, био је на списку приспелих официра, чиновника, подофицира, каплара и редова Прве српске добровољачке дивизије - четврти по реду.

Лукичевић је био задужен за распоређивање добровољаца у војне позадинске службе и на грађанске дужности у жандармерији и Граничној трупи, и уопште за Нову област код Одесе.

СКРИВАНА ИСТИНА

ДУГО година су власти у бишој Југославији скривале истину о српским добровољцима из Русије на Солунском фронту и у Великом рату. О овоме се и дан-данас мало зна, иако историчари говоре о великом броју српских добровољаца из Русије у Великом рату.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (17)

Драгољуб

18.06.2017. 15:28

@Milena, Beograd - Е па, Милена, изгинули или природно умрли српски стари борци за Србију ме могу данас да устану из гроба да се поново уместо нас живих боре за Србију. То ћемо, ипак, ми живи морати да учинимо, јер ти нови непријатељи Срба и Србије нису они непријатељи које су тадашњи српски борци победили.

Јабре

18.06.2017. 16:26

@Milena, Beograd - Нису они палили скупштину да Ружица Ђинђић може да живи у вили. Њима није било тешко дати животе а теби је тешко дати лепу реч. То више говори о теби.

Solunci

18.06.2017. 14:09

Dugo godina su vlasti u bišoj Jugoslaviji skrivale istinu o srpskim dobrovoljcima iz Rusije na Solunskom frontu i u Velikom ratu. O ovome se i dan-danas malo zna, iako istoričari govore o velikom broju srpskih dobrovoljaca iz Rusije u Velikom ratu...........................Bez ovi dobrovoljaca ne bi bilo ni moguce probijanje Solinskog fronta jer je srbska Armija bila vise nego prepolovljena zbog teski bojeva i bolesti. Smjelo se znati samo da su "Srbi" iz 6e licke porobili Beograd..............

"Strina - gde je Drina"

18.06.2017. 14:28

@ U veliki rat krenulo je vise od 60.000 dobrovoljaca-Srba!!! E,bogami lepo!!A koliko je dobrovoljaca - hrvata i slovenaca otislo u" dobrovoljce" da pomognu "svojoj braci -Srbima"da izvojevaju slobodu, i da nakon toga dobiju na poklon i svoje drzave,koje nikada ne bi ih imali da nije bilo sebicnog i velikog vlastoljubca - Kralja Aleksandra Karadjordjevica,koji nije poslusao nikoga,pa ni kletvu svoga starog oca,koji mu je rekao: "Sine, samo s hravatima ne"!!!

boško

18.06.2017. 19:22

@"Strina - gde je Drina" - Niste Vi krivi što ne znate šta pričate, ipak je nama vladao komunizam

Јабре

18.06.2017. 16:28

На сајту Крајинафорце, је било објављено поименски 6000 Личких добровољаца. А Хрвати су и тада кукали кало им зли Срби свашта раде.

Miroslav

18.06.2017. 17:36

Moj pradeda je govorio mom ocu da su išli preko Japana i da umalo nije ostao tamo jer se zaljubio u jednu Japanku.

.

18.06.2017. 21:10

@Miroslav - brate, cisto da znas, to je verovatno preko Krima, a djevojka je bila tatarka. Medju tatarima ima mongoloidnih ljudi, koji imaju "kose" oci itd, lice na "zutu rasu"

Zlopamtilo

18.06.2017. 23:49

@Miroslav - Nije tacno... Tranzitna luka je bila Jokohama - brat mog dede je prosao tuda da se formira Jugoslovenska divizija.

Miroslav

19.06.2017. 11:06

@Miroslav - Naravno da nije tacno, odnosno, jedino bi bilo tačno da su išli sa Krima u Srbiju preko Sumatre i Indijskog okeana, što je malo verovatno.

Остоја

19.06.2017. 08:51

Мој прадеда Симо Симетић је код Одесе са још тридесетак момака из Врбљана (РС, Рибник) пребегао Русима и био у том транспорту преко Сибира, Кине...

karamba

13.07.2017. 19:04

Srbi treba da znaju da je jedan od solunskih dobrovoljaca bio i Alojzije Stepinac koji je kasnije postao glavni vikar vojske Kraljevine Jugoslavije, ali i nosilac ordena Svetog Save. Istorija nije zabelezila da su se Srbi sa teritorije zute monarhije, koji su ucestvovali u borbama sa srpskom vojskom predavali, za razliku od Ceha i drugih slovena, sto je opisano i u knjizi Prica o Milutinu. Ovaj fenomen niko ne zeli da proucava! Ne znam zasto?

Ivan Zgrozeni

09.11.2017. 08:50

Re: "Strina - gde je Drina" Srpska vojska ih je oslobodila nacionalno ali i socijalno. Od Sretenjskog ustava 1835. u Srbiji je postojala podela na zakonodavnu, izvrsnu i sudsku vlast a seljaci su postali slobodni imali su zemju u svom posedu. Bio je to kraj feudalizma. U Hrvatskoj, BiH, Makedoniji feudalizam je okoncan tek nakon Prvog svetskog rata. 1919. je Valda Kraljevine SHS donela uredbu da seljaci ne moraju da placaju feudalcima zemljisnu rentu a Agrarnom reformom im je dodeljena zemlja.