Шаљу новац и речи подршке

ИМА наде за Милоша Јовановића (37) из Троштица код Новог Пазара, храброг ратника са Косова, који тешко болестан, са мајком Росом (62), оболелом од карцинома и сестром Марином (35) годинама живи у беди изнајмљеног кућерка од блата. Нема никаква примања ни могућност да се адекватно лечи.

Ипак, после текстова у "Новостима" и још неким новинама, све је почело да се мења. Почели су да се јављају добри људи и саборци, који му дају подршку и шаљу помоћ, а Милош је тек ових дана, после седамнаест година патњи, добио наду да ће му можда бити боље.

Од стреса који је преживео у паклу Кошара, Милош и даље носи тешке трауме: због метаболичких и хормоналних поремећаја угојио се са 80 на чак 160 килограма, дише уз помоћ специјалне пумпице, лоше спава и повремено има психичих проблема. Прегледа на некој озбиљнијој клиници и правог лечења досад није имао.

- Често ме ноћу буде ужасне слике са ратишта, бомби које падају свуда око мене, земље која гори и подрхтава од детонација, вапаји рањених другова који зову за помоћ - прича Милош. - Да није мајке и сестре да ме смире, ко зна шта би до сада било са мном. Али сада се људи интересују, неки нам шаљу писма подршке, а неки новац. Добили смо донације из Канаде, Шведске и Аустралије. Из дијаспоре нам је стигло око 1.000 евра, а на наш жиро-рачун добри људи из Србије уплатили су око 40.000 динара.

Да је Милошева судбина дирнула многе, сведочи и писмо које су Јовановићи добили из пожаревачког затвора. Затвореник М. Николић пише да тренутно није у могућности да помогне ратнику са Кошара, али да ће то учинити чим изађе на слободу. Шаље му поздраве и моли га да се бори и истраје у борби за здравље и бољи живот.

Породици Јовановић јављали су се Милошеви ратни другови, неки су већ послали помоћ. Било је и позива од бивших и садашњих официра Војске Србије, обећали су посету и помоћ. Још их нема, али Милош је уверен да ће доћи. Нада се да ће му, бар мало, помоћи и град Нови Пазар.

МАШТАЈУ О ДВЕ СОБИЦЕ

УЗ помоћ хуманитарца из Новог Пазара Хида Муратовића, који је Јовановићима први притекао у помоћ, набавили су довољно намирница, одеће, обуће и лекова за Милоша и мајку му Росу, а купио им је и веш-машину и телевизор.

- Пошто кућерак у коме станујемо није наш, жеља нам је да саградимо неку кућицу са две собе и купатилом, у којој би могли да живимо као људи, а Милош и мајка да се адекватно лече - каже Марина Јовановић. - У плану нам је и да Милош оде на озбиљнија испитивања и коначно добије праву дијагнозу и адекватно лечење.