Радо брат и сестра иду у војнике

ЗАКЛИЊЕМ се својом чашћу да ћу бранити независност, суверенитет и територијалну целовитост Републике Србије...

Орила се и одјекивала свечана заклетва децембарске класе војника добровољаца, у петак, и у касарни "Живојин Мишић", у Ваљеву. У овој класи, у овој касарни, имена славног војсковође и славног ваљевског краја, часни завет отаџбини, међу 111 младића и девојака, положили су брат и сестра Невена (23) и Иван (19) Грујић из исто тако славног рудничко-таковског краја, из села Лозањ, код Горњег Милановца.

Сестра и брат у строју Војске Србије! Довољно за нову слику у раму симболике који је повезао нашу војничку традицију и, ово, ново време младости Србије. Та младост којој су приписивали и приписују лењост и летаргију, незаинтересованост за традицију, овде, у овој "Мишићевој" касарни, руши све стереотипе и предрасуде.

- Наша деца су сама одабрала да свој пут зрелости крунишу даном када ће се и свечано обавезати да Србија на њих може да рачуна - кажу нам Невенини и Иванови родитељи, Катарина и Ненад. - Поносни смо на нашу децу.

Заставни вод гази стројев корак. Ударају цокуле војника о тврди бетон, у такту парадног марша. Сви газе, као један. Застава Србије надвисује вод. Она застава за коју се, ако затреба, и живот полаже на олтар отаџбине.

На текст заклетве следи потпис војника. Став мирно, пред официром - девојком, лепом као Србија. А, у позадини "Марш на Дрину", који покреће сузу, а стишава срце да не искочи.

С ове стране пропињу се родитељи, пријатељи војника. Чује се: Ено Невене... Невена, чекам те! Иване, овде смо... А њих двоје, као и сви њихови децембарски класићи, не одговарају. Не обраћају пажњу. Упрли поглед у официра. Прилазе, усправни у новим униформама, под оружјем - столу где треба да потпишу завет отаџбини.

ДЕДA ПОНОСАН НА УНУКУ ИВАНУ КО би могао да одоли овој слици: старина Томислав Марковић из Ратковца (на слици), општина Лајковац, дошао је да честита свечану заклетву унуци Ивани, магистру економије. На глави шајкача, панталоне испеглане "на нож", ципеле изгланцане до врхунског сјаја. Он има 80 година, служио војску 1960. у Ријеци и Пули, сад је дошао да унуци поручи: - Поносим се тобом, унуко мила, Ивана моја. А верујем да се тобом поноси и Србија.

Камере зује, јер, одавно једна породица у Војску Србије није испратила оба своја детета. Зато је ова свечаност дивна и дирљива, посебна.

- Господине генерале... војник Невена Грујић - поздравља и обраћа се девојка из Лозња, генерал-потпуковнику Јовици Драганићу, заменику начелника Генералштаба Војске Србије.

- Честитам ти на заклетви, Невена - одговара генерал, отпоздрављајући овом младом војнику.

- Ко ће ти данас још честитати положену заклетву? - пита генерал.

- Родитељи...

- А брат?

- Он је ту, уз мене - одговара девојка војник.

- Ко је бољи војник? - пита генерал Драганић.

- Ја! - одговорила је смело Невена Грујић.

* Иван и Невена Грујић

"Марш на Дрину" не престаје. Потписи на заклетву трају, трају. Дуги су редови потписника, као и загрљаји, потом, војника са родбином, са пријатељима. Честитке, пољупци... Све као некад, када је служење војног рока била обавеза.

- Другачије је, али смо поносни на нашу, као и на сву ову децу - каже нам Ненад Грујић. - Сваком родитељу срце је и од куће веће. Сви смо ми родитељи, молим вас, овде исти. Немојте нас да издвајате.

Али, камере зумирају: ћерка и син из једне породице у Војсци Србије! То је оно што Грујиће издваја у посебности овог времена.

- Желимо да служимо својој отаџбини, својој домовини - говоре Невена и Иван. - Одувек смо то сањали. Сан се остварио и срећни смо.

Иванов пријатељ из школе, Добривоје Цветић, доперјао чак из Ужица да с другом подели срећу заклетве.

- Сад имам невероватну жељу да се и сам упишем у ову узвишену причу - каже нам овај младић.

ГЕНЕРАЛ ДРАГАНИЋ: ПУТ СЛАВНИХ ПРЕДАКА СВОЈОЈ отаџбини дали сте часни завет пред заставом Републике Србије, пред својим родитељима, старешинама, пред пријатељима. Поносите се датом заклетвом и заувек је памтите - казао је, обраћајући се децембарској класи војника, добровољаца, генералпотпуковник Јовица Драганић, заменик начелника Генералштаба Војске Србије. - Ви идете путем који су трасирали наши славни преци и претходници, ви сте спремни, да уздигнуте главе гледате у будућност.

Сликају се млади војници за успомену. У раму су сви, најдражи. После свечаности, "децембарци" иду у завичаје, својим кућама. Тамо их чекају рођаци, пријатељи, девојке и младићи који ће их чекати наредних пола године. Нема куће у Србији која је испратила војника у ову, децембарску класу, а да неће приредити репризу испраћаја. Онакву, каква је била када су Невена и Иван, после више деценија у свом крају, у родном Лозњу, уз песму и више од стотину званица, пошли у војску. Добровољно.

ДЕЦЕМБАРЦИ

ОСИМ у Ваљеву, прва генерација војника која добровољно служи војни рок по новом шестомесечном моделу, у петак је положила свечану заклетву у Сомбору и Лесковцу.

У Центру за обуку у Лесковцу заклетву је положило 98 војника, међу којима и десет девојака, а у касарни "Аеродром" у Сомбору на верност држави заклело се 140 војника.