Заоставштина војводе Бојовића: Недостаје 20 драгоцености

Драгољуб ГАГРИЧИЋ

петак, 23. 09. 2016. у 17:46

Заоставштина војводе Бојовића: Недостаје 20 драгоцености

Радивоје Бојовић и Коста Ракић

Наставља се трагање за остацима заоставштине војводе Петра Бојовића, из његове 46 година дуге војне каријере. Чудни путеви нестанка сведочанстава o животу

ЧИТАВА збирка експоната и сведочанстава о животном путу војводе Петра Бојовића и каријери од 46 година под заставом отаџбине још увек је далеко од очију јавности. Судбина и путеви су јој исти као и дуго заборављене заслуге и војничко умеће једног од четворице српских војсковођа с краја 19. и почетка 20. века.

- Тренутно је евидентирано 20 драгоцености из заоставштине војводе Бојовића, које су у приватним збиркама - открива за "Новости" Радивоје Бојовић, музејски саветник Народног музеја у Чачку. - Делови војне опреме и лични предмети, уопштено речено, у власништву су породица из лозе Бојовића или даљих сродника и других личности у Београду и неким местима Србије.

У овом музеју годинама настоје да дођу до тих драгоцености и обогате збирку или да их позајме за изложбе. Трага се за сабљом војводе са које су током Другог светског рата, наводно, продате сребрне корице, као и за оружјем војводиног оца Перуте, које је било занатске израде и за време рата склоњено из куће. У некој остави су, кажу, и медаље војводиних синова, фотографије...

Млађи нараштаји и генерације којима славни војсковођа није смео да буде узор имаће ускоро прилику да се упознају са путем који је Бојовић прешао од златарског чобанчета и турског роба, па у шест ратова, од водника до начелника штаба Врховне команде и команданта Прве армије у пробоју Солунског фронта.

- У Дому војске у Београду 30. септембра отвара се изложба са експонатима којима располажу установе чувари баштине и низом драгоцености из приватних збирки. Београђани ће први пут имати прилику да виде изложбу чачанског музеја "Живот и победе" из 2008. године, која годинама обилази Србију - истиче Бојовић.

Црвени мундир, најсвечанији део одеће војводe Бојовића

Из Председништва Србије преселиће се изложба "Војвода Петар Бојовић - знамења славе и части", колекција од 26 одличја, коју је, испуњавајући завет војводиног сина Добросава, 56 година чувао Коста Ракић (94) и недавно предао у аманет српском народу. Изложба ће за ову прилику, према речима кустоса Бојовића, бити обогаћена униформама војводе Бојовића и сабљама, које до сада нису излагане.

Трагање за експонатима из заоставштине војводе Бојовића, која је расута и развлачена, пре свега због трагичног краја његове породице, али и заборава, кратког аршина и памети ослободилаца Београда из 1944. године, који нису марили за заслуге остарелог ратника, чачански музеј започео је 1984. године. Откриће низа драгоцености и склапање коцкица мозаика отежава што су помрли власници, а међу неким наследницима трају спорови.

КОСТА РАКИЋ ДАРОВАО И УНИФОРМЕ

- Још 1984. године Коста Ракић је Музеју у Чачку даровао делове униформи војводе Бојовића и није желео никакав публицитет. Поштовали смо ту жељу - открива тајну Бојовић, додајући: - Велики војводски мундир, црни војводски дворедни мундир са шапком, војводска црна блуза и војводски шињел су јединствени и најдрагоценије примерци службеног одела Српске војске. Не постоје други сачувани примерци.

ДРУГИ ЗАВИЧАЈ ВОЈВОДЕ

- Моравички крај је био други завичај војводе Бојовића, јер се у село Радаљево доселила његова породица после бекства реко границе на Јавору 1867. године из родних Мишевића, на Златару. Петар је основну школу похађао у Ивањици, његова породица се у тренуцима неизвесности током Првог светског рата склањала у Чачак, у кућу која је касније била резиденција његовог брата, владике Јефрема. Варош поред Западне Мораве била је место у коме је радо боравио у гостима код брата, а и војводе Степе Степановића - истичу у чачанском музеју.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (7)

Jagodinac

23.09.2016. 18:14

Ja sam generacija 60tih proshlog veka i j sam znao sve o I svetskom ratu, Misicu, Stepi, Drini, Ceru, Principu, Jurisicu, Putniku, Bojovicu, Gavrilovicu, Plavij Grobnici, Solunu, Kajmakcalanu, Vojvodi Vuku, Tekerisu,....tako da prica da nismo smeli da znamo o tome ili da nam je zabranjivano nisu tachne. Sve se to ucilo po nastavnom planu i programu u osnovnoj skoli i srednjioj skoli. Naravno najvise se ucilo o Titu i NOB ali ucilo se i o Srbiji u I svetskom ratu.

Старац Јоксим

23.09.2016. 19:39

@Jagodinac - Тако је генерацијо, међутим да рекнемо поштенски вако! У осмољетке се нешто мало говораше о тем али смо много више слушали и учили од ЖИВИЈЕХ СОЛУНАЦА!!!

Arsa

23.09.2016. 19:44

Ja sam generacija 1940,posle drugog svetskog rate,ucilo se o prvom svetskom ratu sve opisano u knjizi Gospodina Jankovica,srpska trilogija,pa prema tome da se nije ucilo u to vreme je prosta laz,cak smo I "Veronauku",kao obavezni predmet imali u skolama u Beogradu....Pozdrav Victor...

Утеривач

23.09.2016. 21:45

@Arsa - Arsa: Ех драги господине не знају они који не читају! Данас постоји само оно што је на ТВ или интернету! А што је најгоре они који нису никада читали сада тврде како им је било забрањено, па зато немају појма! Говор мајосра Гавриловића је стајао у историјским читанкама а данас тврде да је био забрањен! Полуписменима је лако манипулисати!

wooc

23.09.2016. 20:14

A u prvom svetskom smo pobedili? cek cek... A u kosovskom boju smo pobedili?... Sagledajte dublje. Citajte ali uvek preispitujte sve sto ste procitali

Relax

23.09.2016. 20:37

Čestitam gospodinu Gagričiću, njega, za razliku od mnogih drugih novinara, Bojović iz Čačknskog muzeja nije nagovorio da piše kako su generala Bojovića komunisti pretukli 20. januara 1945. godina posle čega je on 19. januara umro od posledica batinanja.

Zoran Petrovic

23.09.2016. 20:51

Rodjen 1956 u Bgd. U o.š. Vuk Karadzic prf istorije Ljiljana Šaper nas je terala i morali smo bolje da znamo o I sv. ratu nego o IIsv. ratuI hvala joj na tome.