ПРОМОЦИЈА МЛАДИХ ОФИЦИРА: Марш за прве еполете

ИШЧЕКУЈЕМ официрске еполете. Четири године сањам тренутак пришивања. А после... Једва чекам радно место, посао, свој стан. То ће бити нова фаза мог живота. Да помогнем себи и Војсци Србије. Она је већ постала моја професија и мој живот.

Спремајући се за сутрашњу свечану промоцију пред Домом Народне скупштине, ово каже Лазар Стојић (23), из Мајданпека, први у рангу у 137. класи потпоручника школованих на београдској Војној академији. Из руку председника Николића примиће златну официрску сабљу, као симбол војничке части и достојанства.

Сутрашњи дефиле уз "Марш на Дрину" пред државним врхом, генералским кором, страним дипломатама и окупљеним грађанима биће врхунац њиховог школовања. Прву розету на еполетама поносно ће показати 158 кадета и кадеткиња Војне академије и 26 њихових колега с Медицинског факултета ВМА.

- Четири године чекамо и спремамо се за тај дан - у даху прича најбољи потпоручник Војске Србије. - Иза нас су велики рад, учење, десетине испита, терени и логоровања. Није било лако, али успели смо.

Стојић је официрски чин стекао школујући се на смеру Војномашинско инжењерство. Спојио је две љубави - технику и војску. Борбена возила - тенк и БВП, увукли су му се под кожу, и планира да настави дружење с њима. Жеља му је да ради на Војнотехничком институту, а блиска му је и идеја да као командир вода остане на Академији. То би био пут до катедре под којом је до јуче и сам стајао.

Да ће доћи до униформе, официрског чина и златне сабље, Лазар као дечак није ни сањао. Војна академија као могућност појавила се тек последњих средшњошколских месеци. И тако је сада догурао до просека оцена 9,73 и епитета најбољег у класи.

- Трудићу се да помогнем Војсци и држави. То је мој сан и моја дужност - војнички јасно каже Стојић.

Сабље ће се сутра делити и дамама. Припасаће их Јелена Николић из Липа код Смедерева, као друга, и Лесковчанка Емилија Пешић, трећа у рангу своје класе. Њихови родитељи у Београд су испратили две девојке тек изашле из школске клупе, а дочекаће два официра Војске Србије.

- Није било лако. Потребне су физичка спрема, упорност, али и велико учење и рад - истиче Јелена, која је Војну академију уписала као фармацеутски техничар. - Схватила сам да то није професија за мене. Прво логоровање било је најтежи тест, али упркос напорима, нисам се предомислила.

За Емилију, Војска је одувек била изазов. Одмалена се бавила спортом, тренирала је атлетику и навикла се на адреналин и узбуђење. Свиђале су јој се униформе, ратна техника, наоружање... То је било пресудно да изабере Војну академију, и то "највојничкији" смер - Пешадија. Данас, ишчекујући промоцију и радно место, нада се касарни и дужности командира вода.

- Терени који су свима били оптерећење мени су били задовољство. Омиљено наоружање су ми аутоматска пушка и пиштољ. Добар сам стрелац, а стекла сам и звање инструктора - каже Емилија, и напомиње да ће сутра током промоције њена мајка вероватно бити најсрећнија жена у Лесковцу.

ХИМНА И БАЦАЊЕ ШАПКИ

СВЕЧАНОСТ поводом завршетка школовање нове генерације официра Војске Србије почеће сутра у 11 часова на платоу испред Дома Народне скупштине у Београду. Нови потпоручници учествоваће у свечаном дефилеу, а њихов корак пратиће налети авиона и хеликоптера. Ступање у официрски кор биће обележено традиционалним бацањем шапки увис и певањем химне "Боже правде".