Организују славље за покој своје душе!

ДРАГИЦА (65) и Драган (61) Марић, брачни пар из дервентског села Појезина, привели су крају организацију "задушне вечере", којом желе да једно друго, за живота, достојно и са љубављу "испрате" на онај свет?! Задушно славље је најављено за суботу, 20. августа, а осим родбини и пријатеља позивница је упућена и многобројним новинарским екипама.

Да дође на њихову "задушну вечеру", позивница је упућена и репортеру "Новости", са тачно назначеним протоколом овог, не само у вишевековној историји Срба, несвакидашњег случаја.

"Драган и Драгица из Појезине желе да себи за свог живота организују задушну вечеру уз присуство више телевизијских кућа, фото-репортера и новинара", стоји у позивници Марића.

Протоколом су, како је наведено у намери да увеличају њихово славље, предвиђена три кључна детаља: пријем званица предвиђен испред породичне куће Марића у Појезини, потом следи обилазак њихове већ подигнуте спомен-костурнице на месном гробљу, а "задушна вечера" биће организована у ресторану.

"Тим поводом желимо да увеличате наше славље, које ће се одржати 20. августа 2016. године, с почетком у 20 часова, у ресторану "Центар" у Осињи", наведено је у позивници Марића, уз молбу да се благовремено потврди долазак, "ради резервације одређеног броја места".

Нема сумње да још многи детаљи и мотиви завређију пажњу новинара и јавности, које ће, евентуално, докучити на сам дан "прославе" Марића. Ипак, "Новости" сазнају да је Драганова супруга Драгица из Новог Сада, где су се и упознали, и од 2000. године су у складној брачној заједници. Немају деце.

- Драго и Драгица се неизмерно воле и поштују. Све су припремили не желећи да родбини и комшијама стварају трошкове на сам дан и после сахране. Зато и припремају своју "задушну вечеру" за живота, као што су гробницу и све остало припремили. Још неретко у шали кажу да би највише волели да заједно, у истом трену, оду са овог света. А, у свакој шали има и мало збиље - кажу за наш лист пријатељи Марића.

ЗАДУШНИЦЕ

СРПСКА православна црква до сада није излазила у јавност са ставовима о "задушним слављима" пре смрти.

Даће, односно задушни оброк, нуђење јела и пића за покој душе умрлог, обичаји су из претхришћанских времена, али су се очували и у хришћанству. Задушнице могу бити ускршње, петровске, великогоспојинске, божићне, а негде и јесење - митровске или "велике" задушнице.

ЗАДУШНО славље које Марићи себи организују за живота чак се не може назвати ни ретком појавом, пошто до сада није забележен ниједан такав случај. Барем не у јавности. Истина, препричава се да је, наводно, још 2000. године у Санчанима, надомак Приједора, извесни брачни пар уприличио себи овакво славље, у присуству деце, кумова, рођака и пријатеља. Од тада је протекло 16 година и, наводно, тај брачни пар је и данас у животу. Међутим, приједорска "фешта" је остала непознаница за ширу јавност пошто је нису пропратили медији.