Унеско штити наше стећке

Д. Б. МАТОВИЋ

четвртак, 21. 07. 2016. у 19:52

Унеско штити наше стећке
Заједнички споменици Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Хрватске после седам година на листи светске баштине. Мирјана Андрић: Најважније је да радимо заједно и бринемо о споменицима

ДОБИЛИ смо нове споменике под заштитом Унеска! Стећци, јединствени средњовековни надгробни споменици, после седам година рада на том пројекту, уписани су на Листу светске баштине. Одлука је донета на 40. заседању Комитета за светску баштину у Истанбулу.

Ово је заједнички пројекат Босне и Херцеговине, Хрватске, Црне Горе и Србије. Четири државе одлучиле су још 2009. да израде номинацијски документ да би споменици који представљају део заједничке традиције и културе народа који живе у њима постали део светске баштине. Био је то пројекaт за који су се четири земље определиле без подстицаја са стране, први такав после ратних сукоба на Балкану деведесетих година.

- Упис стећака на Унескову листу светске баштине је још једна потврда какво све културно благо Србија може да понуди свету - изјавио је, за "Новости", министар Иван Тасовац. - Посебну димензију заједничкој номинацији четири државе региона даје и чињеница да имамо несумњиво компликовано наслеђе политичке прошлости које се рефлектује на садашњост, али и доста заједничког културног наслеђа, важног због будућности.

Министар Тасовац подсећа да је заједно с колегама из Хрватске, Црне Горе и Босне и Херцеговине уручио номинацију генералној директорки Унеска Ирини Боковој на састанку Савета министара културе Југоисточне Европе још 2014. године у Охриду.

- После тог свечаног чина, уследио је двогодишњи рад на усклађивању документације, уз, понекад, супротстављена, не само стручна мишљења између наших држава - објашњава Тасовац.

РЕГИОНАЛНА САРАДЊА - Успешан завршетак процедуре номинације представља добар пример регионалне сарадње - каже Тасовац.
- Користим прилику да се захвалим бившем министру Небојши Брадићу, за чијег мандата је започет тај дуготрајан процес, као и свим сарадницима из Министарства и Унеска који су на томе радили.

Представници 21 чланице Комитета за светско наслеђе оценили су Номинациони досије с великим уважавањем сарадње на међународном нивоу.

- Било је и оних који су покушали да осујете овај пројекат само зато што су га заједно радили стручњаци из четири бивше југословенске републике - каже Мирјана Андрић, директорка Републичког завода за заштиту споменика културе. - Ипак, спровели смо га до краја, уз велику помоћ Дарка Танасковића, амбасадора Србије у Унеску. Најважније је да поново радимо заједно и да заједно бринемо о споменицима. То је најбитнија поука и порука с конференције у Истанбулу.

За упис на Листу светске баштине било је предложено 30 некропола, од тога три из Србије. БиХ има највећи број стећака - приближно 60.000, у Хрватској их је око 4.400, у Црној Гори око 3.500 и у Србији око 4.100. Назив номинације је "Стећци - средњовековни надгробни споменици".

ЦРКВЕ НА КиМ ОСТАЛЕ УГРОЖЕНЕ

НА заседању Унесковог комитета у Истанбули, као и претходних година, говорило се и о статусу манастира и цркава на КиМ - Пећке патријаршије, Дечана и Грачанице и Богородице Љевишке, који су заштићени као Унескови споменици у опасности.

- Покренуто је питање о томе да ли би требало да се скину с листе угрожених споменика. Њихов статус је, међутим, остао непромењен, што нама одговара - каже Мирјана Андрић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (4)

Moravac

21.07.2016. 20:26

na slici su prikazani nadgrobni spomenici sa nekropole Radimlja koji su pripadali srpskoj (sami su se tako deklarisali) porodici Miloradovic koja je jos u 14. veku gradila pravoslavne crkve po Hercegovini. Muslimani i Hrvati se do besvesti utrkuju da je predstave kao svoju a Srbi bas zabole briga.

Goričanin

22.07.2016. 00:45

Stećci su srpski spomenici, koji se nalaze u Staroj Hercegovini. Ona je nekada bila dijelom u Srbiji, Hrvatskoj, pola CG i u BIH. Sada se i Hrvati i Muslimani otimaju oko toga, kako bi dokazali postojanost njihovih nacija. U stvari otimaju sve naše i pripisuju njima, pa ćete tako danas u BIH čuti da su to bosanski spomenici, a oni Bosne nisu ni vidjeli.

Cash®

22.07.2016. 07:29

Ne vidim bilo kakvu korist, osim konstatacije da će UNESKO 'štititi' bilo šta osim konstatacije!Na delu se dokazuje zaštita. Samo se setite prošle godine kada su uništili Palmiru.Pod čijom i kojom zaštitom je bila.Svim ljudima na svetu treba da je jasno da je: uzeto pravo jače od svakog datog prava (pa makar to bilo i nepravedno)!