Ни да преболимо ни да опростимо

Милена Марковић

недеља, 21. 06. 2015. у 21:32

Ни да преболимо ни да опростимо

Милица и Томо Димитријевић Фото Игор Маринковић

Срби у Сребреници и Братунцу не заборављају зулуме под командом Насера Орића (3). Милица и Томо Димитријевић: Двоје деце су нам убили, Александар је имао четири и по године, Радиша једанаест

РАШИ је, сад, 14. био рођендан. Ишли смо да га посетимо, као и свих ових година. И Ацу посећујемо у дану рођења. Нећу да кажем: посећујемо им гробове. Моја су деца у мени жива. Њиховом душом ја дишем. И њихов, срећом, преживели брат. Његова деца. А сви остали су нас заборавили. Ето, свратите ви, још понеко од новинара... Све се зарекнем да ћу речи оловом да залијем. Шта вреди. Ко још чује и кога још интересује ова моја прича.

Милица и Томо Димитријевић дочекали су нас испред куће, у Скеланима, општина Сребреница. На узвишици, испод винове лозе засађене кад им се први син, Славиша, родио, стајали су као окамењени споменици. На столу фотографије дечака. А свуда туга, дуга двадесет две године.

- И Славиша ми каже: “Немој, мајко, више да причаш. Само те потресају”.

Томо ћути. И, све време је ћутао. Готово непомичан.

Димитријевићима су 16. јануара 1993. године у нападу на Скелане сребреничких муслимана под командом Орића, убијена деца. Александар је имао четири и по године. Радиша, тек напунио једанаест, тог јануарског дана је тешко рањен. Подлегао је повредама на Војномедицинској академији, после пола године борбе за живот. У нападу је повређен и најстарији Миличин и Томин син, Славиша. Имао је 14 година. Лекари су једва успели да га спасу.

- Само ми је ово остало од Раше - показује Милица дечји рукопис у свесци. А од Аце... само ова фотографија. Само ову, његову фотографију имам.

Метком заустављено детињство. А, остао осмех на фотографијама уз које се буде и иду у ноћ Милица и Томо.

- Кажем им сваког јутра: “Добро јутро.” Сваке вечери: “Лака вам ноћ, моја децо, и лака вам земља, мученици моји малени. Мајка вас не заборавља и никада неће.”

ХРОНИКА ЗЛОЧИНА "ПОЉА НЕСРЕЋЕ" ИМЕНА српских жртава у Скеланима, али и у целој Сребреници, Братунцу, читавом Подрињу и регији Бирач, од 1992. до 1995. године пописао је и именовао одговорне професор Бата Иванишевић, у својој најновијој хроници злочина “Поља несреће”. Ова књига, у издању “Вукотић медије”, биће промовисана 9. јула у Дому културе у Сребреници.

Милица грли фотографије. Томо окреће главу.

- Овако сам их стално грлила. Сад, кад загрлим Синишиног сина, као да су и они у мом наручју. И, ви ме сад питате: “Како си, Милице?” Сад ме питате, кад се подигла галама око Орића и резолуције. Како сам? Тако, што живим са својом раном. Нити могу да је преболим, нити могу да опростим. Али, ко да ме чује? Кажу у тој резолуцији: у Сребреници је био геноцид. А шта је било овде? Кад су нас напали, у Скеланима је било нас стотинак. Нас, који смо остали у својим кућама. А од тих стотинак, убијено је 69. Па шта је онда геноцид? Да ли је и ово геноцид... Кажу, исто, у тој резолуцији да је потребно помирење. Помирење може да буде када неког осуде за моју мртву децу. Ко је тачно пуцао у њих... Ја знам ко је командовао.

Туга и гнев. Очај и љутња. Све у једном трену. Овде, стварно, нема шта да се пита. Овде се само плаче.

- Ноћима нисам спавала кад су Орића ослободили - говори Милица Димитријевић. - Како тад, тако и сад. Стално нас варају. Играју се са нашом несрећом. Сви. Онај који је потписао хиљаде муслиманских жртава у Сребреници, овде никад није дошао. И ми смо мајке Сребренице. Скелани су Сребреница, нису Марс. А, кад су, оно, на билбордима уочи десетогодишњице Сребренице, усред Београда освануле слике муслиманске деце, ни тада нисам спавала. Питала сам се, и сад се питам, да ли је неко српско дете икада било на билбордима у Београду, Бањалуци... у Сребреници, Братунцу... било где. Не кажем да је требало да ту буду, да их виде, моја деца. Нису само они убијени.

Ћутимо.

- Знам, знате и ви одговор - каже. - Немам ја ништа против ичије деце. Сви су они били само деца. Убити дете највећи је злочин. Убити моје или твоје, исто је. Зашто се онда броје жртве само једне стране? Зашто смо допустили да кад се каже Сребреница, каже се: “Тамо су страдали само муслимани од Срба”. Понављам вам: И Скелани су Сребреница. И моја деца су Сребреница. И ја сам мајка из Сребренице. Зашто то нико не признаје? Не говори? Не избори се за истину? Не исправи неправду?


ПИТАЊА БЕЗ ОДГОВОРА ПРОТЕСТОВАЛА сам, јавно, пре неку годину, мислим да је то било у јулу 2011. када је у Поточарима обележаван дан страдања муслимана... Када се и ала и врана сјати да се поклони њиховим жртвама, а наше жртве нико и не спомене, осим нас, њихових најближих. Тада је заменик америчког амбасадора у Сарајеву Џонатан Мур казао да није дошао на комеморацију српским жртвама јер не посећује церемонију где се обележава страдање војске. Питала сам: “Да ли су и моја деца били војници?” Да ли је ико из наше куће ишао у туђу, да убија на кућном прагу. Пљачка и пали?” Ето, то сам питала. Ни тада није било одговора.

Милица Димитријевић - село Скелане, општина Сребреница - поставља хиљаду питања. Питања, без одговора. Између је сећање на 16. јануар 1993. На зору, тог несрећног дана, када су Орићеви војници напали Скелане. Томо Димитријевић, пробуђен пуцњавом и виком, потрпао је децу у ауто. Он и Милица, у паници. Деца вриште. Народ бежи. Томо покушава да се домогне моста на Дрини (Скелане само Дрина дели од Бајине Баште) и пребаци породицу у Србију. Куршуми су, нажалост, били бржи.

- Пред мостом метак је погодио Ацу у главу. Рашу у врат. Видим и Славиша у крви. Аца је, пиле моје, одмах издахнуо. Срце моје, није се ни јавио. Само сам осетила како ми је клонуо у рукама. Раша није могао да се извуче. Метак му је оштетио кичму. Пола године су се на Војномедицинској академији борили за његов живот. Сахранили смо их, обојицу, у Бајиној Башти. Страховала сам да, овде, ни мртви не би имали мир.

Милицу су, прича нам, касније позивали хашки истражитељи. То је једва и чекала. Ишла је у Зворник и сведочила у Центру безбедности.

- Сведочила сам и - ништа. Нико ме после никад није позвао. Да су ме позвали у Хаг, имала бих шта да кажем и имали би шта да чују. Али, верујем, зато ме нису ни позивали.

У дворишту Димитријевића, мале беле патике. Играчке. Око ногу се мота сићушан црни пас.

То је све од нашег унука, Славишиног сина, првенца - говори Милица. - Славиша је, ето, желео да му да Рашино или Александрово име. Ја сам била против. Како једног да дозивам, а друго име да ћутим. Дали смо му име Никола.

СУТРА: Са сином убијеног судије Слободана Илића

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (42)

Nemanja

21.06.2015. 22:05

Tuga! Da li ce neko otici u Srebrenicu od nasih politicara ne znam, ali ako ode a ne bude ga u Skelanima, kod mene je zavrsio!

dinarac

21.06.2015. 22:06

Mislim da ljudi na ovakav tekst ostaju uplakani i bez reči.Vječnaja pamjat Vašim Anđelima,a Nikoli želim brata i,ili seku.

niksic

21.06.2015. 22:07

Tuga i bol... definitivno ostavlja bez rijeci. Uveo bih zakon, da svaki zvanicnik u vojnoj i civilnoj vlasti, koji implicitno ili eksplicitno poziva na nacionalnu ili vjersku mrznju, automatski bude smrtno kaznjen. Samo politicari i vojni lideri su krivi za ovo i niko drugi. Oni su, ili po svojoj volji, ili po nagovoru stranaca unistili Jugoslaviju. A NA GLOBALNOM NIVOU PUTIN I OBAMA ODLUCUJU O SUDBINI OSTALIH. Djeca Ukrajine danas placaju, zbog egoizma sebicnih svjetskih politicara. DOKLE?

Milan Vidic

21.06.2015. 22:08

tuga,da li cemo se mi ikada ujediniti i usreciti,da nama Srbima sloga vlada,da i mi budemo ljudi.?

Nebojsa007

21.06.2015. 22:10

Tuga i zalost. Tuzno i zalosno je sto je vama trebalo 13 godina da napisete ovaj tekst. Svaki dan ste ovakve tekstove trebali pisati da se nikada ne zaboravi

Nenad M

21.06.2015. 22:33

bog je jedini i istinski pravednik! Svi cemo pred njega, tamo ce biti pravde za sve podjednako.

Logic

21.06.2015. 22:45

Da je naša, srpska sestra i majka Milica dobila makar jedan odgovor, na makar jedno pitanje onda bi taj odgovor možda i zaslužio neki komentar. Ovako, zbog ljudskog dostojanstva, neka ostanu samo njena pitanja

Futog

21.06.2015. 23:18

Oce li Izabegovic pognuti glavu nad srpskom DECOM? Otkad sam procito ovu pricu, nekako ne mogu doci sebi... Zasto ovo sebi radimo? Zasto se cuti o srkoj deci? Danas je godisnjica od proboja Koridora ZIVOTA, ni reci o tome!!! Tamo se nasa deca ginula, ostavila zivotee da se sacuva Srpska!!! Niko nista ne objavljuje? SRAMOTAA SRBIJE, samo smo sebi krivi!!! DOSTA

Sanja

21.06.2015. 23:30

U pravu je za sve. Zašto se o ovakvim sudbinama ništa u Srbiji ne zna, ili premalo zna? Za sve su nam krivi "neki tamo", a mi prvi svoje ne poštujemo.

marija

21.06.2015. 23:30

Da Bog da najgoru sudbinu dozivela ta cudovista sto su na decu pucala!Da Bog da ih najgore bolestine izjedale i u najgorim mukama skapavali!

Љиљана

21.06.2015. 23:34

Ћутање и туга, јер утеху неможемо пружити.

Нада М.

21.06.2015. 23:35

Туга до неба! Непреболна! Хвала "Новостима" што пише о српским жртвама. На жалост, много их је,а тако су непримећене. Боли највише што их ни наши званичници не помињу онако како би требало. Ко ће њима да се поклони и ода почаст? Једино Тома помену, па онај злотвор Изетбеговић не прихвати његов предлог. Боли неправда...

Jovan Jovanovic

22.06.2015. 10:19

@Нада М. - Stvarno hvala Novostima, hvala im sto rade na pomirenju medju narodima, hvala im sto ne raspiruju mrznju i stare rane ne diraju, svaka cast,!

mili

21.06.2015. 23:35

Dragi nasi politicari sto se smesite za strane fotografe kada idete okolo po svetu da zastupate nas narod dajte odgovor ovoj srpskoj majci koja je mogla biti i vasa majka i vasa zena.Borite se i zastupajte nas narod do kraja, nemoj te se prodati za jednu sangarepu, za nesto sto nam obecavaju a nikada nece doci a kada dodje vreme moci cemo ostvariti i bez njihovih ucena ,doce ce momenat kada ce oni nas moliti na kolenima da budemo deo Evrope a sada ste vi ti koji molite

Walter

22.06.2015. 00:06

Najezih se istina je i ja sam iz tog kraja kada su dosli muslimani mnogo su ljudi pobili i zapalili skoro sva sela...i to je Srebrenica!!! Bilo, proslo, ne ponovilo se....

Zorz

22.06.2015. 01:07

Ko nase zrtve pominje i ko im se poklanja?Placem a musko sam,naricem imena ubijene dece.Zasto nema bilborda sa imenima Srpskih stradalnika kojima se treba pokloniti?.Bili su samo deca,nisu vojnici.Kome i dokle cemo se poklanjati a svoje zaboravljati i gurati pod otirac?Protiv sam svakog terora nad nevinima ma koje vere bili,ali samo u slucaju da se i nasa deca pomenu i da se i njima poklone...Vecna vam slava,deco

TOZA

22.06.2015. 01:31

Ovo isto puta hiljadu se desilo za vreme Drugog Svetskog rata i onda su komunisti dosli i rekli, puj pike ne vazi, od sad ce da bude bratstvo i jedinstvo. Vi Srbi, nemojte mnogo da trubite o vasim pobijenim najblizim, znate, to nije lepo jer moze da se desi da se Hrvati i Muslimani uvrede, znate.... Srbi osvestite se ili nas nece biti. Ne prodajte svoju krv tako jeftino. Ne zaboravljajte svoje zrtve tako lako. Ako zaboravimo svoje zrtve onda ne cenimo ni svoje zivote.

Lili

22.06.2015. 02:06

Ko su te majke u crnom koje setaju Srbijom? Gde su majke u crnom u Sarajevu i Zagrebu? Proterati Sonju Biserko i Natasu Kandic. Nema pomirenja dok se ne poklone nasim zrtvama. Zar nas predsednik da pruzi ruku onome ko brani Orica, Izedbegovicu. Dr.Zoran Stankovic patolog sa vma da svedoci i dostavi dokumentaciju na kakve je masakrirane srbe i silovane srpske decake nailazio. u Srebrenici.

dule trubica

22.06.2015. 02:21

Jos jedne zrtve rata ne samo takozvanog genocida. Da se nezaboravi, hvala novostima na tekstu.

Mostar u srcu Velez do groba

22.06.2015. 03:35

Pozdravljam sve dobronamjerne ljude iz Mostara, i imam samo jedno pitanje .U Mostaru je ubijeno 88 lica muslimana i Hrvata u mjesecu maju 1992. a da za taj zlocin niko nije odgovarao sa srpske strane.Svi su bili civili i izvuceni iz sklonista i ubijeni u Uborku,sjeverno od Mostara.Tad je Perisic imao kontrolu nad tom vojskom . Nista od toga nema ,a siguran sam niti i od izrucenja Nasera Orica Srbiji u kojoj sigurno nebi imao fer sudjenje.Zasto zavitlavate taj svoj narod??

damjan

22.06.2015. 11:05

@Mostar u srcu Velez do groba - Toliko je Mostar bio pod srpskom kontrolom da danas tamo nema Srba ni koliko je prstiju na rukama i nogama. Ako nemas sta pametnije da kazes ne klepeci nanulama. Sami ste se u Mostaru ubijali( Muslimani i Hrvati), pa biste sada Srbe da uvucete kao krivce zarad vaseg bratstva i jedinstva.

mostar

22.06.2015. 11:19

@Mostar u srcu Velez do groba - "Broj srpskog stanovništva, koji je pred rat iznosio 30.000 sprovođenjem etničkog čišćenja Srba u Mostaru je smanjen na samo 300''.( Komisija za ljudska prava). Samo sto se etnicko ciscenje kada se radi o muslimanima naziva " genocidom". Nad Srbima je etnicko ciscenje.

s

22.06.2015. 12:03

@Mostar u srcu Velez do groba - Ja osudjujem sve zlocine. A ono sto tebi promice je da je cilj ovih clanaka da se da glas i srpskim zrtvama, da se pokaze da su i Srbi bili zrtve. O tudjim zrtvama citali smo vise nego dovoljno. Ako je general Perisic nesto kriv, on je i odgovarao. Za razliku od vasih koji sede slobodni, nekaznjeni, poput recenog Orica.

namcor

22.06.2015. 14:44

@Mostar u srcu Velez do groba - mostar u srcu velez do groba nema bre od toga nista!sta je radjeno u hrvatskoj bosni kosovu ne mozes nigde da vidis da procitas!vecini je samo o srpskim zrtvama interesantno a ko je poceo i ko je harao to nije vazno!ko je ubijao bez obzira ko je i sta je mora odgovarati ali na zlo svemu vecinu kriju sa svih strana i muslimani i hrvati i srbi i albanci!nema bre to pravde samo se utiska i eto to je sve a bol ostaje zauvek!

Posmatrac

22.06.2015. 04:59

Da tuga i jad . Upravo tako Oni koji su otisli ostali su da zive u srcima svojih najmilijih i dokle god ih netko pamti oni su jos uvjek zivi. Tko je kriv za sve ovo, oni koji su raspirivali mrznju a i dan danas su slobodni, a kad je mrznja uzela maha prikljucili su joj se drugi i to je nazalost dovelo do ove tragedije.Kazu pomiri se ,zaboravi oprosti a kako, jos je gore zivjeti sa mrznjom koja te izjeda iznutra,a opet na kraju nemas drugog izbora. Boze hocemo li ikad nesto nauciti.

SMOKI

22.06.2015. 07:59

Hrvati,Muslimani,Šiptari svuda u svetu na velika zvona propagiraju i objavljuju svoje žrtve. Samo mi Srbi ćutimo. Kao da mi nemamo žrtava,kao da nas naže rane ne bole. Ukidamo svoje medije koji su imali glas u svetu. Ko to i sa kakvom namerom radi.Ko su ljudi kiji u sred Srbije rade protiv Srbije a svi ćutimo?To su isti oni koji su rasprodali dobra ove zemlje i predali svoje visoke funkcionere i oficire fasističkoj EU. Žive kraj nas i idalje nas uništavaju. Motike u ruke pa po glavurdama.

Tanja

22.06.2015. 08:39

TUGA!!! Nemerljivo i neopisivo!Sva su decica ista i ne zasluzuju da umru!! Nase vlasti cute-bednici- umesto da urlaju iz sveg glasa da smo i mi zrtve i da su i nasi zivoti vredni.Da su onda glasno vristali o nasim zrtvama,lobirali u svetu ( a ne trpali samo u svoje dzepove),negde bi neko znao za to sta su nasim ljudima radili.Mi smo sami sebi najveca nesreca jer smo narod lakom na vlast i pare,nazalost!!!!zasto tek sada citamo ovakve strasne price ZASTOOOOO

Maja

22.06.2015. 09:41

U ovom ludom ratu, kao i u svim ratovima igde vodjenim nisu samo jedni mogli biti krivi za sve. Srpske majke placu nad svojom decom isto kao i muslimanske nad svojom. Svim krvnicima ce Bog suditi, ali bi svima trebalo pomoci da sto pre stignu pred bozji sud!

namcor

22.06.2015. 10:12

ne razumem zasto to ranije niste opublikovali?zar zrtve rodjaci trebaju samo kada se sprema neki odgovor?zasto nevine nastradale uznemiravate?!imajte savesti ne pisite a uradite nesto da se ta istina ta bol te rane nekako prodju da se bar malo zalece!

БРАТ

22.06.2015. 12:25

Davno sam gledao emisiju na RTSu, jos u vreme Milosevica.Decak iz podrucja Srebrenice pali svece na grobovima poklanerodbine od strane muslimana(on,jedini osta ziv).Ovakve emisijese vise ne pokazuju a i malo se pise o tome. Verovatno je stavljena zabranaod velikih cuvara mira,a nasi dragi politicari poslusno rade sto im se kaze.

Српска туга над тугама

25.06.2015. 20:58

@БРАТ - Па забрањују и своје документарце (немачке, норвешке, канадске, чешке) који говоре истину о страдању Срба, о Сребреници, Косову и Метохији, Српској Крајини, радиоактивној муницији, а неће наше... Једино не забрањују књиге и преписе на интернету, јер знају да мали број људи чита дуже текстове. Ипак, неки видео материјали могу да се нађу на youtube док их не уклоне.

naca

22.06.2015. 15:03

Hvala Novostima na ovim reportazama o stradalim Srbima. Molim Vas nastavile svaki dan da objavljujete po jednu reportazu. Hiljade je ovakvih slucajeva I kad ih sve objavite ,ponavljajte ih da se NIKAD NE ZABORAVI.

N.N.

22.06.2015. 15:35

Samo veliki necovek moze da razdvaja zrtve, decu...Dete je dete, ma cije bilo, zrtva je zrtva, ma cija bila. Majka je majka...Treba izbrojati sve zrtve, nikoga ne zaboraviti. Svakoga svoja rana boli, pogotovu zaborav. Ovaj rat je bio lud, kao i svaki rat, ni jedan rat nema opravdanja, uvek ginu neduzni, a oni koji su ugovorili, stvorili rat uvek su svoje najblize na vreme sklonili, i medju njima najcesce nema zrtava. Kako objasniti majkama da zaborave, oproste? Jedino nikada ne sme da se ponovi!