Ризница старе Србије

Борис СУБАШИЋ

21. 12. 2014. у 08:15

Ризница старе Србије
У археолошкој карти Новог Пазара, Тутина и Сјенице побројано 1.500 археолошких локалитета старог Раса. Налазишта, од праисторије до савременог доба, систематски пописана, илустрована и представљена. Немањићи одавде кренули да праве државу

ПОДАЦИ о 1.500 археолошких локалитета Раса су ових дана по први пут сабрани на једном месту, у књизи "Археолошка карта Новог Пазара, Тутина и Сјенице". Налазишта од праисторије до савременог доба, раштркана на 2.359 квадратних километара крајњег југозападног угла Србије, систематски су пописана, описана, илустрована и представљена на топографским картама.

- Ово је простор великих миграција и имиграција, јер је од праисторије до Велике сеобе Срба овуда пролазио важан пут кретања људи, робе и цивилизација. Пописани су локалитети свих периода, а највише има српске средњовековне баштине. Број од 1.500 локалитета није коначан. Непрестано проналазимо нове и надам се да ће овај "каталог" бити добар водич за будуће истраживаче - каже археолог Драгица Премовић Алексић, директор Музеја Рас у Новом Пазару, која наглашава помоћ Министарства културе за објављивање овог дела.

У називу књиге није желела да користи термин Рас ни Стара Србија, јер се они односе на знатно већи простор, а ни Санџак који је ушао у употребу много касније и са другим смислом. Представљени су само локалитети у срцу старог Раса, области шумовитих планина и пространих висоравни, кроз чије су речне долине пролазили путеви кретања људи, робе и цивилизација.

- Захваљујући географском положају ова територија је транзитна зона између централних делова Европе и Мале Азије. Становништво подручја југозападне Србије путем кроз долине Ибра, Лима и преко Пештерске висоравни успостављало је комуникације са суседним областима још током праисторије и те су оне наслеђене у каснијим епохама - објашњава Драгица Премовић Алексић.

Рас је био "столно место" преднемањићке Србије са мноштвом насеља, трговишта и утврђења, а Немањићи су овде покренули стреловити успон српске средњовековне државе. Упркос богатству баштине овог краја, истраживања су почела касно, а резултати су тек сад целовито представљени.

Фреска из Сопоћана

Област Старе Србије су први ради евидентирања археолошких ликалитета и споменика културе 1951. обишле архитекте Ђурђе Бошковић и Бранислав Вуловић. Следећих 15 година нико није долазио. Тек кад је 1965. основан Завод за заштиту споменика културе у Краљеву, почело је организовано истраживање, преглед терена и бележење података који указују на могућа налазишта. Стари Рас са Сопоћанима је већ 1979. уврштен на листу светске културне баштине под заштитим Унеска. Долина Дежевске реке, где су се налазили дворови Немањића 1978. и 1979. је први пут детаљно прегледана, а до данас је минимално ископавано. Тек осамдесетих Археолошки институт почиње интензивнији преглед терена и бележење података на ширем подручју Раса.

- Од 1981. до 1986. обављена су и ископавања на великом броју локалитета, што је открило остатке многих утврђења, насеља и цркава. Само у Новом Пазару је ископавано на 18 локалитета, на подручју Сјенице сондирано је пет утврђења, на територији Тутина ископавања су обављена на седам утврђења, две цркве и три насеља, као и на палеолитском локалитету Смолућке пећине. А то је само мали део баштине - набраја Драгица Премовић Алексић.

Од деведестих интензитет истраживања се смањује, а почетком 21. века она практично престају. Само истраживачи Музеја Рас никада нису одустали. Драгица Премовић Алексић наставила је да обилази старе и тражи нове локалитете. "Новости" су пратиле њен рад и бригу због угрожености споменика какав је стара српска престоница Достиника и сензационална открића као што је словенско светилиште на Пештеру. Сад је све локалитете из срца Раса "вратила у живот" књигом која није сувопарно научно дело, већ се дословно може користити као прави путнички водич кроз простор и време.

Локалитети су представљени на топографским картама, а читајући њихове језгровите описе духовним очима тачке на мапама претварају се у села, трговишта, цркве, тврђаве и карауле над путевима којима су каравани путовали од рудника Копаоника ка јадранским лукама.

- Локалитети нису подељени хронолошки, јер су многи "живели" у различитим историјским периодима па би се појављивали на више места, а опет се не би стекла права слика о њима - каже Драгица Премовић Алексић.

Феномен "улажења и излажења" из историје илуструје судбином утврђеног града чији се остаци налазе у атару села Врсенице, на обронку планине Гиљеве, где је у 3. веку подигнута римска кула-осматрачница ради заштите пута "Вија металорум". Археолошки налази указују да су у Расу трговина и металургија цветале још у 9. веку пре наше ере, па је Рим само наследио тај "пут метала". Римљани су у 4. веку око карауле подигли тврђаву, коју је у 6. веку срушио велики земљотрес. За обновљену тврђаву под именом Дестиник, или Достиника, византијски цар Константин Порфирогенит пише да је велики град "покрштене Србије" у 9. веку.

- Тад Србијом влада кнез Петар Први који носи хришћанско име. Крштен је вероватно у цркви чији су остаци откривени у утврђењу у Врсеницама. Живот града поново престаје током 10. века, кад страда у бугарском походу. У обновљеној тврђави "на Синицах" краљ Урош Први 1253. издаје свој први владарски акт. Уз ратове с Турцима становништво овог краја десетковало је и "мало ледено доба" крајем 16. и почетком 17. века - набраја Драгица Премовић Алексић.

Данас је од великог града остало мало зидина и темељи цркава и кула. Од српских села у којима су турски пописивачи из 16. века избројали хиљаде становника, нема ни трага.

Тврђава Рас на Трговишту

-У аустро-турским ратовима и великој сеоби 1689. страдало је и раселило се много становништва, а у турској контраофанзиви спаљене су све цркве и манастири. Цео крај је изгубио привредни и економски значај и остало је само сећање које мора да се чува - закључује Драгица Премовић Алексић.

СВЕДОЧАНСТВА НА ГРОБЉИМА

БУРНА судбина Раса може се читати из најбројнијих локалитета - гробаља. Најстарије су некрополе под хумкама-тумулима, а најбројнија су средњовековна гробља и на највећем броју њих су нађени и остаци цркава. Муслиманска се јављају доста касније. Српска средњовековна гробља које данашње српско становништво обично погрешно назива "грчким".

Драгица Премовић Алексић

- Историјски извори, манастирске повеље и турски пописи наводе да гробља припадају српском становништву. Разлог заборава су Велика сеоба Срба, у којој се велики део становништва раселио и њихова гробља била су страна Србима који су касније дошли. Део староседелаца који није отишао примио је ислам и на њиховим "грчким гробљима" се јасно уочава нагли прекид сахрањивања у то време и формирање нових муслиманских некропола. Такође, Турска је доселила католичко становништво из Албаније, које је касније примило ислам - објашњава Драгица Премовећ Алексић.

ЦРКВЕ, МАНАСТИРИ И ТВРЂАВЕ

НА територији града Новог Пазара евидентиран је 651 локалитет, Сјенице 460 и 415 у Тутину. На новопазарском подручју, између осталог, пронађени су остаци око 276 средњовековних српских гробаља, 130 цркава, три манастира, 26 тврђава, 6 кула, 109 насеља и 14 рудника.


Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (15)

REALISTA

21.12.2014. 09:47

Ovima kome se ne dopada text podkrepljen istorijskim dokazima, nije teško predpostaviti kojem narodu pripadaju... i zašto im ne odgovara. Međutim, istina je istina! Treba pokrenuti inicijativu da se sve ove crkve i manastiri obnove koje su srušili turski okupatori i zulumćari.

Enko

21.12.2014. 11:17

@REALISTA - Mozes li da napises imena manastira koje su porusili kako ti rece Turski okupatori i zulumcari i kako to da su neki manastiri opstali pod tim zulumcarima (Pecka patrijarsija, Visoki Decani,Petrova Crkva,Sopocani itd) a, neki nisu i da li ti je poznat podatak da su ti isti zulumcari iz carske kase placali obnovu manastira koji svojim postojanjem do danasnjeg dana svjedoce o tome.

Odbrana i poslednji dani

21.12.2014. 18:52

@REALISTA - Postoje opisi, crteži i fotografije ruiniranih manastira i fresaka kojima su kopane oči. Pisali su i crtali i evropski putopisci. Sinan pašina džamija u Prizrenu liči na crkvu jer je napravljena od razrušenog manastira Svetih Arhangela. Od materijala Đurđevih stupova su pravili tvrđavu u Novom Pazaru. Šta misliš gde su freske Petrove crkve. Osmanlije su u 17. veku doveli Arnaute i Tatare kao najveće divljake da ruše, pale i terorišu Gde si to našao da su Turci obnavljali srpske manastire.

Enko

21.12.2014. 23:15

@REALISTA - Danas citam (21.12) opljackana crkva u Prokuplju i koliko sam puta u zadnjih dvadesetak godina procitao slicne clanke o kradjama i poharama sirom Srbije.Vjerovatno da je vise nasrtaja na crkvenu imovinu bilo u zadnjih dvadesetak godina nego za 500 godina vladavine Osmanlija.Sto se tice obnove crkvene imovine za vrijeme Osmanlija postoje pisani tragovi u Turskim istorijskim knjigama a ako te put nanese do Peci ili Visokih Decana pitaj igumana Savu Janjica ko je obnavljao Srpske manastire.

Odbrana i poslednji dani

22.12.2014. 11:50

@REALISTA - Svi srednjovekovni putopisci govore o očajnom položaju hrišćana u Turskoj. Osmanlije su masovno rušile hrišćanske bogomolje ili ih pretvarale u džamije. Posle austro-turskih ratova u kojima su Srbi bili na strani Austrije usledio je teror koji je pokrenuo Veliku seobu. Crkve i manastiri su paljeni i pljačkani, uključujući Pećku patrijaršiju i Visoke Dečane. Tad su Turci zabranili SPC i potčinili je grčkoj patrijaršiji.Sava Janjić je iguman samo Visokih Dečana. Poznajem ga.

Enko

22.12.2014. 15:53

@REALISTA - "Osmanlije su masovno rušile hrišćanske bogomolje ili ih pretvarale u džamije"Navedi mi jednu dzamiju koja je napravljena na temeljima srusene crkve, a kad vec pominjes srusene Bogomolje koliko je imao Beograd dzamija a koliko ima danas?

Маја М.

22.12.2014. 16:46

@REALISTA - У оба случаја Турци су дошли на туђе. Коментар је непотребан.

V.Petrovic

22.12.2014. 21:44

@REALISTA - Enko ! То је оно право браво мајсторе, баш замисли колико би их би данас.

Odbrana i poslednji dan

22.12.2014. 22:36

@REALISTA - Gotovo sve srednjovekovne džamije napravljene su na temeljima crkava, jer je islam jednostavno mlađa religija Kao što su crkve pravljene na temeljima starijih hramova. To je fenomen svetog mesta, svaka nova religija hoće da ga zauzme. Primer ti je Altum alem džamija u Novom Pazaru. Čini mi se da je i Ejup Mušović pisao o tome. Evlija Čelebija piše: "U Beogradu svi kažu da su Turci, a niko ne govori turski, već samo srpski". Sve beogradske crkve bile su uništene ili pretvorene u džamije

Enko

23.12.2014. 11:23

@REALISTA - Ovdje si iznio dvije neistine.Prva da su dzamije pravljene na temeljima crkava sto se da lako provjerit pa i dokumentovat slikama o postojanju crkve prije nego je napravljena dzamija i druga neistina naveo si primer Altun-Alem dzamije koja je restaurirana prij 5. god. uz nadzorni organ Zavod za zastitu kul.ist. spomenika gdje je skinut kompletan patos dzamije tako da su se temelji mogli vidjet.Kad citira Evliju Celebiju on kaze da je Beograd za vreme Osmanlija imao 273 islamske bogomolje.

Ortodoks

22.09.2015. 09:55

@REALISTA - pusti ti noviju istoriju,gledaj od početka Srpske države,rani srednji vek!u tom periodu nije bilo ni "T" od Turaka!tako da sve što je kasnije dolazilo od Turaka je bilo nametnuto!postoji veliki broj dzamija građenih od kamenja porušenih Srpskih crkava!!kao i danas na Kosovu!Enko,ti si jako duhovit za jednog pripadnika novonastale veštačke nacije!!!imaš Srpsko poreklo a tvoji bliži preci su prešli u islam!!!šta si ti u stvari???ne znaš ni ti sam!!!ja ću ti reći šta si,TI SI JEDNO VERSKO SIROČE!!!

Solunac

22.09.2015. 10:16

@REALISTA - ceo svet zna da su turci zauzimajući teritorije( koje su posle naravno gubili) prepravljali crkve u dzamije!!!najbolji primer iz novije istorije su crkve na Kipru koje su Turci rušili a neke prepravili u dzamije!!!a u starijoj istoriji nema boljeg primera od dzamije u Istanbulu!taj se grad nekad zvao Carigrad ili pre toga Konstantinopolj!!!ta dzamija je nekad bila Vizantiska hriščanska crkva!i dan danas u njoj stoje ostaci hriščanskih fresaka i natpisa!!!

Centrurion

22.09.2015. 10:21

@REALISTA - e moj Krem-Enko,a šta danas pokušavaju Albanci na Kosovu???da prisvoje Srpske srednjovekovne manastire kao svoje??uče svoju decu kako su to njihovi manastiri!!!od porušenih crkva tokom pogroma prave kuće,štale i zidaju dzamije!!!čudno je sve to kako vi novonastale nacije volite sami sebe da lažete!!!verovatno zato što vam je i to bolje nego da znate pravu istinu o sebi!!jad,beda i očaj!!!

Fedor

21.12.2014. 11:45

Stara Srbija je prebogata arheoloskim iskopinama,na svakom koraku su stara crkvista,stare nekropole itd,Trebalo bi da drzava pokrene velika arheoloska istrazivanja kao sto se to radilo krajem osamdesetih i pocetkom devedesetih godina ali cisto sumnjam da neko danas u vladi ima osecaj da je stari Ras od prvorazrednog kulturnog i istorijskog znacaja za drzavu Srbiju.Svaka cast gospodji Premovic i pokojnom profesoru Ejupu Musovicu na pregalackom radu!!!

Aleksa

23.09.2015. 15:50

Dragi Enko prijatno me iznenadolo tvoje prisustvo i to da si procitao ovaj clanak,jer je istoriski dokument.Drago mi je i da si se ukljucio u komentare,i sta bsad? tebe nesto smeta normalno ti si druge vere to n isi ti ni hteo ni trazio dobio si je rodjenjem od svojih predaka.I to postujem ,ali posto vidim dasi obrazovan gospodin jedino trebas prihvatiti cinjenicu da je is torija istina koju nesmemo izvrtati.Sta subTurci trazili u Srpskoj zemlji?Okupatori otimaci,i ostavili tvoju veru sa nama.