Краља Милутина нема ко да тражи
11. 09. 2013. у 21:30
У Бугарској је веома снажан култ светог српског владара. У Србији, нажалост, мало ко зна где он заправо почива
БИЛИ бисмо срећни и задовољни када би Синод Бугарске православне цркве дао благослов да се један део моштију светог краља Милутина добије и да почива у манастиру Бањска, рекао је косовскометохијски епископ Теодосије, на недавно одржаној прослави седам векова манастира Бањска. Манастирски храм Светог Стефана направљен је као гробна црква несумњиво најуспешнијег српског владара, у којој је кратко почивао. Према званичној верзији мошти су пред турским рушилачким бесом одмах после Косовске битке склоњене у село Трепча, а после пропасти српске деспотовине, због епидемије куге, митрополит Силуан однео их је 1460. у Бугарску. Данас су изложене у Цркви Свете недеље у Софији, коју нико не зове тим именом већ Краљева црква у Милутинову част.
- Култ светог српског краља Милутина у Бугарској је изузетно јак још од 16. века. У Краљевој цркви свакодневно се одржава служба њему посвећена, а верници непрестано долазе да целивају мошти, којима се приписује огромна моћ, у складу с његовом владарском величином. Нејасно је зашто наша држава и црква никада нису поднеле званичан захтев да се оне врате, као ни многе друге реликвије опљачкане током светских ратова - каже историчар проф. др Владимир Станковић, аутор прве савремене биографије краља Милутина.
Владао је од 1282. до 1321. године. Смрт га је задесила у Неродимљу, на Косову, одакле је пренет у манастир Бањска. У Србији се култ светог краља Милутина одржава од 1324. а још Стефан Дечански га назива светитељем.
Католичка црква је била против канонизације краља Милутина, а Данте га је у „Божанственој комедији“ бацио у пакао.
С друге стране, популарност моштију краља Милутина у Бугарској не смањује се од средњег века, а славе га и други словенски народи, у првом реду Руси. Бугарски историчари наводе да је први захтев за повраћај моштију краља Милутина из Софије у обновљену Пећку патријаршију поднео први руски цар Иван Грозни. Он је био дубоко везан за српску традицију, јер га је после смрти родитеља одгајила бака Ана Јакшић (после удаје Глинска) из чувене српске племићке породице.
Међутим, ни Турци ни хеленизована Охридска архиепископија нису дозволили да се Милутин чак ни мртав врати у Србију, јер је био сувише снажан симбол некадашње државности, моћи и самосталности.
Наиме, краљ Милутин је успео да се политички и војно одупре коалицијама које су против њега стварали и византијски цареви и римске папе. Кодификовао је право и створио законик пре Душана. Бранио је своје бугарске вазале од Византије, па му је удовица бугарског цара сама нудила и руку и круну. О снази његове војске говоре два очајничка позива из Цариграда, којима је тражена Милутинова помоћ против турских најезди. Српски војници су оба пута до ногу потукли Османлије у Малој Азији. Легендарно је и Милутиново задужбинарство које не подразумева само цркве, већ и народне кухиње, болнице и школе.
- Необјашњив је српски заборав према владару који је државничком мудрошћу и војном вештином створио од Србије највећу силу на Балканском полуострву. Упркос невероватним стварима које је постигао, он је, као и цело наше средњовековље гурнут у страну. Ми се не бавимо својом историјом, а тражимо од других да је поштују. Археолошка ископавања Милутинове монументалне задужбине манастира Бањска трају деценијама, а још нису објављени резултати! Нико не зна шта је нађено у гробној цркви највећег српског владара. Медији су пре неколико година објавили да је бугарски Синод одобрио враћање дела Милутинових моштију, а онда се заћутало без икаквог објашњења - чуди се проф. др Станковић.

Бивши министар културе Драган Којадиновић за „Новости“ потврђује да је у његовом мандату 2006. Синод Бугарске православне цркве одобрио враћање дела моштију светог краља Милутина у Србију.
- Захваљујући бившим колегама новинарима, веома утицајним људима, дошао сам у контакт с тада веома моћним епископом из Варне који је успео да издејствује одлуку бугарског Синода да нам врате део моштију. То није био нимало лак посао, с обзиром на то какво поштовање оне уживају у Буграској. Бугарски Синод је тражио само од нашег да напише допис у коме се захтева да јој се врати део моштију и да заузврат понуди неку другу малу реликвију. Изгледа да до данас то није учињено - каже Којадиновић.
Он наглашава да је обавестио Синод СПЦ о условима за повраћај моштију.
- Бугарске колеге, посредници у подухвату повраћаја моштију краља Милутина више пута су ме звали чудећи се зашто допис није послан. Епископ Варне, који је био главни посредник у подухвату у међувремену је умро. Пошто је реч о одлуци Синода Бугарске православне цркве надам се да одлука још важи - сматра Којадиновић.
Моштима краља Милутина већ недостају глава и десна рука, што указује колика им је моћ приписивана. Бугарски верници и данас поред Милутиновог ћивота остављају папириће с порукама за ближње на оном свету.
- Мистерија је где су нестали ти делови моштију, али је веома могуће да су они у прошлости намерно сакривени, јер ти делови тела симболизују мудрост и снагу најмоћнијег владара Балкана свог доба. Мошти су нарочито у средњем веку биле драгоценост за коју се и ратовало. Нарочито када је реч о великом краљу Милутину. Чак се и његова сахрана, пре посвећења, одиграла у сенци битке, јер су одменути војници хтели да отму његово тело. Према житијима, чуда над гробом краља Милутина почела су да се дешавају само две године после његове смрти. У Бугарској, свети српски краљ Милутин сматра се заштитником Софије. У Србији је, нажалост, готово заборављен - наводи проф. др Станковић.

НИ МРТАВ НЕМА МИРА
ПО званичној верзији, Милутиново тело из кога је текло свето миро склоњено је 1389. од Турака који су немилосрдно уништавали све српске цркве, а затим пред епидемијом куге у Бугарску, прво у манастир Светих Ћирила и методија, а затим у софијски храм Свете недеље. Историчари подсећају да после пропасти српске државе опасност по реликвије више нису били само турске похаре, већ и хеленизована Охридска архиепископија. Она је с Турцима подстигла споразум да преузме храмове и српске вернике, а трудила се да уништи све што је подсећало на Немањиће, српску државу и цркву.
Мошти краља Милутина су претрпеле пожаре, непогоде, земљотресе, нападе устаника и Турака, као и терористичку акцију комуниста 1925. године, кад су дигли у ваздух Цркву Свете недеље и убили више од 190 људи.
rus
11.09.2013. 21:44
pa ko ce da nece mozda ovi nasi komunisti ili mozda evropski pioniri koji nam govore da smo narod koji slavi svoje poraze a ja im kazem mi smo narod koji zna sta je obraz hrabrost sloboda cast ponos vjera odanost kao sto knez Lazar rece da nije rijeci nacemu bi smo danas stajali
@rus - Ti isti su stoka koja ne razume zašto se Grci i ceo svet seća poraza kod Termopila posle više od dve hiljade godina.
Ovo je dobro napisan clanak o uspesnom srpskom kralju iz dinastije Nemanjica. Njemu je SPC sve "grehe" oprostila, jer je podigao i obnovio vise crkava sirom srpskih zemalja neko bilo koji drugi vladar do i posle njegovog vremena. Danasnja Vlada Srbije je sastavljenja od bivsih komunista i njihovih sinova i kceri, koji ne daju ni "pet para" za srpske kraljeve. Oni jos uvek veruju u njihovog "cara Tita" i cuvajuga u "Kuci cveca". Za njih, sveti kralj Milutin je niko i nista.
Kralj Milutin je bio Bugarski kralj. Srbi nemaju nikakve veze sa njime. Srbi ne smeju da zaborave da je Srbija nastala tacno pre 135 godina na Berlinskom Kongresu 1878 godine, kada i sve ostale drzave Balkana. Neki beskicmenjaci guraju tudje vladare u Srpskoj istoriji da bi nacinili zabunu u narodu Srbije, sto je kaznjivo po zakonu. Svako ko lazira srpsku istoriju pokusava da urkrade identitet Keltskim Srbima. Zato mora da ide na sud za lazi na drzavnom nivou Srbije.
@Joca Pravnik - Srbi Bez Granica - Cudo nevidjeno!!! Do pre neki dan "Joca Pravnik- Srbi Bez Granica" je bio "Avram Istoricar". Ko ne veruje u preobrazenje gospodnje, evo mu primera. Kunem se u najboljeg komsiju. "Novosti" to mogu da potvrde u tren oka, jer "Novosti" se slazu sa ovim "istoricarem" da je Srbija postala na Berlinskom Kongresu 1878. godine a pre toga je bila samo magla. Halo, Nobel, spremaj nagradu za naucnu fantastiku tipa "Joca Pravnik", "Avram Istoricar", i njima slicnim!
Коментари (41)