Плавим везено наслеђе крајишко

НАИЗГЛЕД неукротива и горда лепота ветровите и сурове змијањске висоравни планине Мањаче, завичаја чувеног српског књижевника и народног трибуна Петра Кочића, укроћена је још од давнина чврстим нитима плавог змијањског веза, којег од заборава и данас чувају веште руке крајишких везиља. Овај најстарији вез на Балкану номинован је и на Унескову листу нематеријалног културног наслеђа.

Међу неколико бањалучких везиља, које и данас активно украшавају одећу и бројне рукотоворине змијањским плавим везом је и Мирјана Палија, чланица Удружења жена "Дуга" Бањалука и водитељица Етно-галерије "Дуга". Мирјана је екипу "Новости" одвела у "Дугину" радионицу, где нам је показала како се везу орнаменти на тканини крсташком техником змијањског веза и то само нитима у тамно-плавој боји.

- Вез се ради на ручно израђеном ланеном платну, а везе се техником покрстице, односно иглом се дијагонално провлаче тамноплаве нити како би се направио крст - симбол хришћанства. Сви мотиви који су рађени змијањским везом углавном представљају коло у којем су најчешће орнаменти у облику цвећа или ромбова - објашњава нам Мирјана док провлачи плаве нити и прави нови крстић на свом везу.

Ова верна чуварка најстаријег српског веза појашњава да је коло централни мотив везених украса на свим народним ношњама са подручја Крајине, јер асоцира на огњиште, породицу, веру у заједништво - Крајишко коло. Змијањски вез највише је долазио до изражаја на женској марами, односно бошчи, на женској хаљини и мушкој кошуљи, а везени украси на одећи Змијањаца провобитно су били израђивани од вуне у црној боји, а касније су жене почеле да боје вуну у плаву боју добијену од биљака.

Змијањским везом у радионици "Дуге" украшавају и тканине које се стављају на послужавнике, новчанике, торбе.

- Намера нам је да овај традионални српски вез, на који смо поносни, буде што више промовисан код нас и у целом свету и постане део свакодневице, и наше и светске - каже Мирјана, и додаје да су рукотворине са змијањским везом до сада продане купцима "Дугине" галерије из целог света, а ручним радовима са овим везом даривана и породица Карађорђевић, глумица Моника Белучи, државници који су посећивали Бањалуку.

- Очекујем да ће следеће године одлуком Унеска овај вез постати неизбрисив део светске културне баштине, а ако се то и не деси, неговаћемо га и чувати ми овде, јер он је део нас - поручили су из радионице "Дуге".

Подсећају да је женска кошуља украшена везом са Змијања још 1936. године проглашена најлепшом на Сајму народних ношњи у Паризу.

Змијањски вез је номинован на листу Унескове културне баштине јер је од средине 19. века до данас задржао исту орнаменталну форму, специфичне је израде, увек је тамноплаве боје и увек се одређене технике користе у његовој изради - кажу у Музеју РС.

ЗА ПРЕГАЧУ И 15 ДАНА

ВЕЗИЛјА Мирјана Палија појашњава да је за израду мотива са змијањским везом на бошчи, односно женској марами, потребно у просеку око месец дана:

- Реч је о веома захтевним мотивима које не можете да везете дневно осам сати, јер вам се очи и руке замарају и почнете да грешите.

Мирјана додаје да се у радионици "Дуге" ткају и прегаче за змијањску народну ношњу, која се ради од вуне. Углавном на прегачама доминирају тамне боје, црна, тегет, тамнозелена, црвена, које су и одлика народне ношње Змијања.

ПОКЛОН МОНИКИ БЕЛУЧИ

МУЗЕЈ Републике Српске је пре неколико дана отворио и изложбу радова ученица "Школе змијањског веза", ауторке етнолога Данијеле Ђукановић. Девојчицама основних школа са подручја Мањаче своје знање и умеће преносиле су везиље Ђуја Аничић и Марија Джајић.

Велику заслугу за промоцију змијањског веза има и везиља Грозда Регодић, учитељица у пензији из Бронзаног Мајдана, која је до сада објавила три књиге о културној баштини Змијања и змијањском везу, као и везиља Раденка Јунгић из Бањалуке, које је за своје ручне радове са змијањским везом освојила бројне награде, а њене рукотворине поклоњене су и глумици Моники Белучи.