Први амерички колонисти јели људско месо да би преживели

ВАШИНГТОН - Становници Форт Джејмса, прве колоније енглеских досељеника у Америци, очигледно су прибегли канибализму како би преживели тешку зиму 1609. године.

Стари документи су већ упућивали на постојање људождерства међу колонистима, али су докази о томе добијени тек проучавањем костију 14-годишње девојке које су недавно откивене на том историјском налазишту, надомак Джејмстауна, у источноамеричкој држави Вирджинији.

Током сурове зиме 1609, године, када је од глади умрло готово 80 одсто колониста, поједини чланови заједнице покушали су и успели да извуку коштану мождину као и део ткива лица и груди урмле девојке како би се прехранили, објаснили су антрополози америчког Природњачког музеја у Вашингтону.

На лобањи су пронађени трагови удараца задатих оштрим предметом као и трагови дубоких резова на њеном лицу и врату, наводи се у извештају Дагласа Оуслија, антрополога-форензичара Смитсонијан института који је анализирао девојчин костур.

"Начин поступања према телу девојке након њене смрти показује сав очај и изузетно тешке околности с којима су се колонисти Форт Джејмса суочавали током зиме 1609," казао је амерички научник.

"Јасно се види намера да се тело рашчеречи, да се изваде мозак и ткиво лица како би се појели", навео је он, напомињући да су "месари" очигледно били невешти, те да се највероватније радило о женама које су тада сачињавале већину становништва.

Наиме, најпре су безуспешно покушале да отворе чело, да би потом ударцима малом секиром у потиљак коначно расцепиле лобању, прецизирао је Оусли.

Анализом кутњака и степена развоја кости браде, научници су успели и да реконструишу живот девојке, коју су назвали Джејн. Успели су да утврде да је имала око 14 година када је умрла, али не и узрок смрти.

Становници колоније су били под опсадом Индијанаца и нису имали довољно хране да преживе зиму. Најпре су појели све животиње у утврђењу, па чак и све кожне предмете које су могли да пронађу. Није познато колико су својих сународника појекли.

Прву помоћ у храни добили су тек након неколико месеци, а од 300 првобитних досељеника, преживело је њих 60.