Прича пушача: Мотањем дувана сте прави господин

ЗАГОНЕТНИ дијалог се води усред децембарског магловитог јутра на Каленић пијаци у Београду.

- Имате ли јаја са дуваном?

- Јаја имамо, а за дуван... Мало касније.

Купац и продавац одмеравају један другог. Тек када се продавац уверио да је муштерија баш пушач а не инспектор, извадио је из кутија са јајима пластичну кесу на којој је писало - "дуван, 200 грама једнако 300 динара".

- Ево, можеш да се дуваниш три недеље - каже задовољно продавац и брзо трпа новац у джеп. Кесе дувана вратио је међу јаја.

И док се на Каленићу резани дуван продаје тајно, јер то није роба за тезге, тако каже закон, на пијаци Зелени венац "вирджинију" и "херцеговац" Драган, Срба, Миле, Зоран продају јавно а Бора дуванджија чак дели и визит карте - "све за дуван".

- И старо и младо данас воли да запали прави "цигар", како га зову Херцеговци. Народ тражи домаћи дуван, а ми продајемо оно што желе. Откад су почетком октобра цигарете много поскупеле, људи су масовно почели да купују дуван. И то је лепо - хвали се дуванджија Миле из Лјубовије.

Он дуван држи у кутијама за банане а нуди и машинице, филтере и папир за завијање цигара. Марко Ш. узео је кило "херцеговца", помирисао га и протрљао кроз дланове. Платио 1.500 динара и задовољно га ставио у торбу.

- Завијање и пушење дувана је двоструки ужитак. Спаја лепо и корисно. Резани српски дуван је укуснији, не изазива кашаљ и мање је зло од цигарета. А завијање "вирджиније" је три пута јефтиније задовољство од "малбора" - признаје Маја Ж. која "завија цигар" већ две године.

Маја Ж. купује 40 грама дувана, папир и филтере за 300 динара, и то јој је за пет дана. Раније је пушила пет паклица, које су коштале 960 динара.

- Мотање цигаре има малу церемонију, не можете да пушите на сваком месту, на улици, на пример, и у свако доба. Са мотаном цигаром у руци сте господин, а са обичном цигаретом уличар. Кад мотам дуван, пушим мање, али уживам више - објаснио нам је своју пушачку филозофију Мајин муж.

И пушачи и продавци се слажу да је пушење мотаних цигара израз дубоког сиромаштва.

- Празни новчаници. А ово није ништа ново, јер се већ дешавало почетком деведесетих, па 1999. године и сада - каже Милан Кужник из Групације произвођача и прерађивача дувана у ПКС.

Продаја фабричких цигарета је опала за 25 одсто, али је продаја дувана за завијање порасла, јер су се пушачи са паклица пребацили на дуванкесу. У Привредној комори Србије признају да се фабрике жале на мању продају, а држава на мањи прилив пара у буджет. Привредници кажу да количине дувана које се продају на црно достижу и стотине тона, што није мало.

Овај дуван код нас се производи у Лјубовији, Ченти, Сенти, Врању и продаје на киосцима у пластичним дуванкесама. "Херцеговац" стиже илегално из Требиња, а "вирджинија" из Лјубовије. Цена "вирджиније" је 150 динара за 100 грама, а "херцеговца" 175 динара за 200 грама.

- На илегалном тржишту има доста сировог дувана, који је горак и јак, али има и ферментизованог и спремног за пушење. Мирише као парфем, има благ дим и просто ти умије плућа. Прошле недеље сам продао 20 кила "вирджиније" и "херцеговца". Залихе су ми на измаку. Имам још 20 кила за новогодишњи пушачки провод - прича Миле дуванджија, који се раније бавио продајом чајева и зачина.

У међувремену, тржишна инспекција је прорадила. То плаши и дуванджије и пушаче на Зеленом венцу.

- Немој, брате, да нас сликаш и да пишеш о нама, сручиће се потом државна инспекција на нас сиротињу - жалио нам се један страствени пушач завијених цигара.