Крушевац: Сећање на првог фармацеута

СЕЋАНЈЕ на првог крушевачког апотекара Драгослава Кедровића (1839-1907), пореклом из Угровца у Мађарској, није само живо због истоимене апотеке "Кедровић" у центру града. Недавним враћањем "Кедровићевог цвета", споменика који представља камилицу (дело академског вајара Миливоја Мићића) на место где је била отворена прва апотека у Крушевцу, а трећа у Србији, 1868. године, одата је почаст и чувеном фармацеуту и традицији апотекарства у граду под Багдалом.

Наредне године крушевачки фармацеути обележавају равно 155 година рада! За овај јубилеј најзаслужнији је фармацеут Кедровић. Према историјским подацима, Драгослав Кедровић је као син сиромашног млинарског радника, који је обешен због учешћа у Мађарској буни 1848. године, преко Саве побегао најпре у Крагујевац 1861, а потом у Крушевац. Шест година касније диплому фармацеута стекао је у Минхену, а потом се преселио у Крушевац.

Није се Кедровић зауставио само на апотекарству. Сељаке је учио калемљењу воћака, справљању масла, доброј исхрани. До краја живота борио се против надрилекарства. Био је дописни члан Лекарског и апотекарског друштва, а одликован је и Таковским крстом за учешћа у ратовима 1876. и 1887. године.

- Ниједног дана није одсуствовао са посла, све до смрти, а иза њега је остао син Душан (1879-1965), који је наставио апотекарски посао - подаци су из последње Енциклопедије о Крушевцу и околини из 2011. године. - Син је школе изучио у Бечу и Инсбруку, а потом у Минхену и хемију. Био је официр у Првом светском рату. У апотекарству је био пола века, а био је поборник научног испитивања биља у медицинске сврхе.

ТРАДИЦИЈА

ПОСЛЕ Кедровића, апотеке су отворили Лјубомир Новаковић 1892. године, Сретен Милутиновић 1930, а потом и Станоје Атанацковић 1936. Тако је уочи Другог светског рата Крушевац имао четири приватне апотеке са 13 запослених. После рата апотеке су национализоване, а јединствена апотекарска установа постоји од 1960. године.