Србија рај за крадљивце археолошког блага

НЕДАВНО пресечена мрежа кријумчарења предмета коришћених за обредне радње из 12. и 13. века код Прешева само је кап у мору „дивље археологије“ која цвета у Србији. Ухапшен је Београђанин Коча Бошковић када је покушао да у Македонију прошверцује 53 предмета изузетне вредности. Археолози Народног музеја у Врању проценили су да је каталошка вредност ових предмета око 23.000 евра, мада цена на црном тржишту може да премаши и 100.000 евра.

Најугроженија су налазишта на југу Србије, на граници са Бугарском и Македонијом, али страдају и војвођански локалитети.

Миомир Кораћ, директор Арехолошког парка Виминацијум код Костолца, износи за „Новости“ да је Србија рај за трговину археолошким благом, те да је једино решење да се вредно наслеђе заштити - оживљавање налазишта.

- Археолошко благо које се из наше земље изнесе пребацује се најпре у Женеву, где се „сређује“ кроз папире у 43 агенције, тако да уз одговарајуће потврде постане легално. Отуда неометано путује на друге европске дестинације, ради продаје - каже Миомир Кораћ. - Оног момента када археолошки парк постане пун туриста, има живот, разгранат систем безбедности, за пљачкаше ту више нема места. Ми смо тако решили тај проблем.

У Археолошком друштву Србије тврде да су на мети практично сва налазишта у Србији - античка, средњовековна, касносредњовековна, те да су трагачи за благом повезани са трговцима антиквитетима. Појам археолошка мафија одавно се спомиње у оценама стручњака када је о овој трговини реч.

- Проблем је веома озбиљан, јер се генерално уништавају локалитети у Србији - истиче за „Новости“ проф. др Душан Михаиловић, председник Археолошког друштва Србије, који је дошао до великих открића у праисторијским пећинама Мала и Велика Баланица код Сићева, поред Ниша. - Закон мора драстичније да кажњава и тако обесхрабри дивље „археологе“. Засад нико не предузима ништа. Ми смо овог лета пронашли сјајне праисторијске налазе у Јелашници, који су у међувремену уништени, и случај пријавили надлежном Заводу за заштиту споменика у Нишу.

У овој установи сазнајемо да од регистрованих око 4.000 локалитета, које територијално покрива завод, од Мајданпека до Прешева, крађе није поштеђен ниједан! Систем појединачних „истраживања“ ради зараде, међутим, драстично се изменио. Модерни копачи, који су у дослуху са препродавцима, опремљени су најсавременијом опремом. У југоисточној Србији се, тако, према нашим сазнањима, чак откупљују парцеле од локалног живља само да би се прекопавале и да би се закупци богатили препродајом.

- Они данас систематски истражују, као да су у питању озбиљна археолошка испитивања! - упозорава Тони Чершков, археолог нишког завода. - До блага долазе на два начина - површинским и дубинским копањем. Ово друго обавља се уз помоћ трактора! Тако се „риглује“ земља дубине до једног метра, а потом све чешће метал-детекторима. Рушењем археолошких слојева страдају и благо и наука. Ми смо на терену наилазили читава црквишта ископана, део насеља, остатке средњовековне грађе, зидина...

На локалитету Царичин град (Јустинијана Прима) код Лесковца стручњаци су наишли на ископан мозаик! Трагаче није интересовао, већ оно испод њега.

Слично је и у Топлици.

- У селу Злата, где су остаци већег насеља из доба Јустинијана био је растурен мозаик. Потом се догодило да се два пуна джака мозаичних коцкица продају на пијаци у Куршумлији - каже Чершков.

У Заводу за заштиту споменика у Крагујевцу, који територијално покрива 12 општина, напомињу да не постоје инструменти заштите... Трагом вести да се из села Дреновац односе праисторијске фигурине позвали смо Завод, где кажу да је тако нешто могуће.

- Налазили смо само у општини Рековац, где је утврђени средњовековни град Жупањевац, трагове дивљег копања - износи за „Новости“ архитекта-конзерватор Јелена Милосављевић, шеф техничке службе заштите крагујевачког завода.

По закону из 1994. године, који још увек важи, смешне су новчане казне уколико неко оштети културно добро, додаје Јелена Милосављевић.

- Проблем је и што се, у оквиру буджета Министарства културе, скромна средства издвајају за службу заштите - износи Милосављевић.

У Чачку је 14. јануара ове године основано Удружење архео-аматера, које броји 60 чланова. Нјихов циљ је, наводе, да спрече даље уништавање археолошких локалитета. У првом разговору за медије Александар Вукадиновић, председник друштва, наводи да су у европским археолошким открићима аматери пружили значајну помоћ, те да су се с том амбицијом и удружили.

- Наш рад је јаван, регистровали смо се и имамо право да истражујемо терене који нису заштићени законом - прича за „Новости“ Вукадиновић. - Сви наши чланови добили су водич са јасним правилником шта смеју да раде. Претражујемо мини-лабораторијом, имамо био-сонаре, био-радаре, метал детекторе, са дозволом за рад. Ту смо да помогнемо државним инстутуцијама. Мислим да постоји археолошка мафија, али да већина копа из очаја. Претражују и уништавају локалитете јер им је баба испричала да на неком месту постоји закопано благо, јер су сањали, чули од врачара...

Лопове највише занимају римски новчићи, злато, накит... Из незнања, према незваничним сазнањима, најочајнији продају уметнине као ломљено злато, упола цене.

Неки радознали археолози из хобија просто не желе институцијама да предају пронађене предмете, јер им не верују. Тако је Д. Ђ. на локалитетима Црквиште, у атару села Горње Бријање, налазио уломке римских табула из 6. века. Више од 40 година претражује терене код Пусте Реке, каже нам - за своју душу. Не препродаје их.

Међу ретким поштеђеним локалитетима је Феликс Ромулијана код Зајечара, која ужива заштиту Унеска. Пракса уништавања познатог гамзиградског наслеђа заустављена је озбиљним радом на заштити.

- Нисмо суочени са драстичним уништавањима локалитета - износи за „Новости“ Маја Живић, археолог Народног музеја у Зајечару.

- Имамо ноћне и дневне чуваре, видео надзор током 24 сата. Имала сам раније прилике да видим фотографију сета накита који потиче са Ромулијане, али данас таквих примера нема. По конвенцији Унеска, коју држава треба тек да усвоји, скоро 200 хектара налазишта требало би да се заштити и безбедносно покрије.

ДИВЛЈИ УВЕК БРЖЕ СТИГНУУ НАРОДНОМ музеју у Врању кажу да од 200 археолошких налазишта која им припадају само Кале Кршевица код Бујановца има чувара. Музеј у Врању нема чувара на платном списку, већ их ангажује преко пројеката које одобрава Министарство културе. Колико, пак, кошта то што ће неко даноноћно да надгледа античке зидине, нисмо успели да сазнамо.