Пилоти ветерани памте Србе

ИСТИНИТА прича о херојству српских сељака и четника Драже Михаиловића који су током Другог светског рата у селу Прањани спасли и помогли при евакуацији 512 америчких пилота и чланова посаде америчких бомбардера, изашла је пре две године из заборава захваљујући књизи "500 заборављених" Американца Грегорија Фримана.
Сада је ова књига преведена и објављена на српском (издавач "Евро-Ђунти"), а у понедељак ће бити представљена у београдској књижари "Академија", у 18 часова. Тим поводом, захваљујући српском издавачу и нашем конзулату у Чикагу, у Београд је стигао и аутор књиге Фриман, писац, историчар и новинар, који за "Новости" каже да је веома узбуђен, јер ће у уторак отпутовати и за Прањане.
- Једва чекам да се упознам са становницима и да видим то место на коме се ова невероватна прича одиграла - каже Фриман.
Књига "500 заборављених" описује догађај који се збио између септембра и децембра 1944. године. То је прича о извлачењу америчких ваздухопловаца који су оборени изнад Србије, а који су били у мисији бомбардовања нафтних постројења у Румунији.
- По мом мишљењу, то је највећа мисија спасавања америчких ваздухопловаца иза непријатељских линија, икада. Као писца, увек ме привлаче приче које су значајне, али су из неког разлога прескочене и скрајнуте у историји. Када сам први пут налетео на мисију "Хаљард", запрепастило ме је колико је невероватна, био сам задивљен и зачуђен како до сада већ није испричана и како то да сви у Америци већ не знају за тај догађај - каже Фриман. - Објашњавам у књизи зашто је то тако, али одговор није једноставан и делом лежи у чињеници да су се у току рата савезници окренули против Михаиловића и пружили подршку Титу. Стејт департмент касније није желео да "узнемирава" Тита на било који начин дајући заслуге Михаиловићу за оно што је урадио. То је веома много фрустрирало Американце који су били спасени и они су протестовали колико су могли, инсистирали су да се Дражи ода признање, али без успеха.
Када су се Американци падобранима спустили на Равну гору, нашли су их четници, прича Фриман. Неколико месеци су их чували сељаци и Дража Михаиловић, уз велики ризик. Становници Прањана знали су да ће бити одмазде уколико Немци сазнају да скривају америчке пилоте. После дугог чекања, амерички ОСС (Оффице оф Статегиц сервицес) био је у стању да организује и изведе веома ризичну спасилачку мисију под шифрованим именом "Хаљард". И поред опасности, мисија је успела и спасено је 512 људи.
- Ово искуство показало је америчким ваздухопловцима гостољубивост и великодушност вашег народа. Посебно колико су се Срби жртвовали током рата за људе из друге земље. Српски сељаци били су у ужасној ситуацији - окружени Немцима, гладни, Михаиловић и Тито супротстављени... Али, народ је био тако великодушан, делили су и последњи комад хране са Американцима, чували их у кућама, и преживели пилоти то не могу да забораве. Када сам, припремајући књигу, разговарао с ветеранима који сада имају 80, 90 година, увек би им кренуле сузе на очи када би се сетили како су Срби били дивни према њима - прича Фриман.

ДИРЛЈИВА ЛЈУБАВНА ПРИЧА
ДЕСЕТАК спасених ваздухопловаца и један члан спасилачке мисије још су живи, каже Фриман.
- Тај спасилац је Джордж Вујновић, ОСС агент, обавештајац који је учествовао у организацији спасилачке мисије "Хаљард". Живи у Нјујорку, има 94 године, али је бистрог ума и још воли Србију и Београд. Део књиге је дирљива прича о њему, који као студент долази у Београд из родног Питсбурга да студира медицину. Заљубљује се у будућу супругу Мирјану, непосредно уочи немачког напада на Београд. Постаје опасно, већина Американаца бежи, али он не жели да напусти Мирјану и у Београду остаје током бомбардовања. Касније, уз многобројне перипетије, одлазе у Америку, а он се прикључује ОСС, распоређују га у базу у Италији, одакле је руководио спасавањем Американаца с Равне горе - каже Фриман.