Осморица Срба направила Аполо 11

ЈЕДИНО ако живите на Месецу нисте приметили небројене активности за догађај који се збио 20. јула пре тачно четири деценије - прославу годишњице тренутка када је човечанство направило свој први корак на тлу који није земља и успело да стигне до неког другог простора са којег се види цела наша планета.
Од кованих новчића до музејских поставки, од прочишћених (сада дигиталних) снимака искрцавања у Море тишине на Месецу до специјалних новинских издања, свет као да се још једанпут ујединио у прослави нечега што представља незаобилазну страницу у људској историји.
Један од историчара је својевремено изјавио да ће корак који је направљен на Месецу и даље бити круна свих остварења 20. века. Много тога је остало за историју: чувене речи Нила Армстронга о малом кораку за човека и великом за човечанство, 21 сат колико су заједно Армстронг и Олдрин провели на месечевој површини, 21 килограм камења који су покупили и донели на земљу, чињеница да отисци њихових стопа заувек, ако се нешто космичких димензија не догоди, остали на површини јединог земљиног сателита...
Као и код сваког оваквог догађаја јављају се поборници „теорије завере“, са „чврстим“ доказима о томе да човек никада није ни стигао до Месеца већ да је све добро изрежирана филмска прича сервирана лаковернима. Најбољи одговор дали су највећи супарници САД тога доба, космонаути из свемирског програма тадашњег СССР, који су изјавили да нема никакве сумње у веродостојност целог подухвата и у 395 килограма узорака колико је 12 Американаца донело на земљу, после шест боравака на Месецу.
И на крају, какав би то подухват вредан за цело човечанство био ако Срби у њему не би имали своје прсте. Чак осам наших људи је учествовало у целом подухвату који је завршен човековом шетњом по Месецу.

НАВРШАВА се 40 година од човековог лета на Месец. Имена астронаута Нила Армстронга, Едвина Олдрина и Мајкла Колинса уписана су златним словима у историју човечанства. Мало се, међутим, зна да су у конструкцији и дизајну „Апола 11“ и ракете „Сатурн В“ учествовала и осморица стручњака српског порекла. Милојко Мајк Вучелић је био пројект-менаджер, а од 1966. до 1978. један од директора читавог програма Аполо. Зато га је председник Линдон Джонсон и одликовао Медаљом слободе - открива нам Дејвид Вујић из Вашингтона, који је пре четири деценије био званични портпарол НАСА и био укључен у мисију Аполо 11.
Армстронгов историјски корак био је и огроман искорак за српске научнике и инжињере, који су радили у НАСИ.
- У мисију „Аполо 11“ директно су били укључени Милојко Мајк Вучелић, Славољуб Вујић, Милисав Шурбатовић, Данило Бојић, Драгиша Гиш Јовановић, Петар Гајић, Вељко Гашић и ја - каже Дејвид Вујић, данас пензионисани бизнисмен.
Вујић је рођен у Пенсилванији 1935. године. Дипломирао је у Мидленду техничке науке, магистрирао је у Вашингтону, где се запослио у НАСА. Био је представник авионске компаније „Панам“ и власник констуркторске фирме „Дсаунд“. Дејвид Вујић је велики брат српске масонске ложе у САД и врло утицајан човек у Вашингтону данас.
Према његовом казивању, главни пројектант васионског брода је био Милојко Мајк Вучелић, рођен у Гарешници 1930. године. Првих седам разреда гимназије завршио је у Бјеловару. У САД одлази 1956. где дипломира на електротехничком факултету и истиче се као врхунски стручњак у контроли лета и спасавању свемирских бродова.
- Поред „Апола 11“ Вучелић је касније радио и на броду „Аполо 13“. Када је као стручњак за свемирске бродове напустио програме НАСА отворио је у Охају властиту компанију „Идеал Електрик“, која има 170 запослених и вреди 25 милиона долара. У фирми поред оца Милојка ради и његов син Никола Ник Вучелић, као и остали чланови породице - каже Дејвид Вујић.
И сви други Срби, укључени у овај догађај, имали су запажене улоге. Славољуб Вујић је био продуцент и кординатор пројекта „Аполо 11“. Милисав Шурбатовић је био шеф инжињеријске екипе, а Данило Бојић, креатор лунарног модла „Орао“. Драгиша Гиш Јовановић је био инжињер, као и Петар Гајић. А Вељко Гашић је био саветник, али истовремено и дизајнер америчких бомбардера „Т-38 траинер“, „Ф-5 фигхтер“ и „Б-2“.
Мајк Вучелић је читаву деценију радио на свемирским програмими у НАСА. Написао је и две књиге о пројектима „Аполо 13“ и „Аполо 14“. Када су амерички астронаути, освајачи Месеца кренули на светску турнеју, боравили су и у Београду. Са њима је био и инжињер Вучелић. Ту изложбу посетио је и председник Тито. Нјему је представљен цео програм, али је прећутано да су га радили амерички Срби.
- Српској колонији у Америци најпознатији међу њима је био инжињер и фабрикант Петар Гајић, који је запошљавао раднике, али и помагао српску цркву и династију. Петар Гајић је био власник фабрике „Алва радио“ у Лос Анђелосу, која се бавила производњом електронских уређаја и апарата за све врсте америчких летилица, па и за космичке. Био је син чувеног краљевог генерала Јоакима Гајића и сам краљев официр, који је после рата емигрирао у Америку - прича нам Градимир Марковић из Чикага, добар познавалац америчких прилка у српској колонији.
Према његовом сећању у време председника Ричарда Никсона, српски твроци „Апола 11“ су позивани у Белу кућу на пријеме. Као републиканаци давали су донације за председничку кампању Роналда Регана, а потом и за Джорджа Буша старијег.
- Не треба бити претерано скроман, али се може рећи да су Срби дали огроман допринос да Американци први одлете на Месец и остваре премоћ у васиони, у којој данас имају преко 80 сателита - каже Градимир Марковић из Чикага.

ЖИВОТНИ ДОБИТАК
Како се човек чији су глас и лик постали синоним за свемирска истраживања, и који је у живом тв преносу пратио искрцавање на месец, Миливој Југин данас сећа тих дана.
- Ја сам имао ту ретку част и могу рећи срећу, да будем у свим оним центрима у којима се у то доба стварала историја. То је лично нешто што је обогатило мој живот. Бити на лицу места био је заиста велики добитак.

СВЕМИРСКА ТРКА
ТРКА за Месец између САД и некадашњег СССР, хладноратовских непријатеља, почела је лансирањем совјетског „Спутњика“ 1957. године. Совјетски лунарни планови били су у почетку успешнији од америчких, и Американци су се бојали да Руси немају нешто о чему нико у САД појма нема. Совјети су до 1966. године већ извели 243 лансирања и тренирали за лунарну мисију 18 космонаута, укључујући Јурија Гагарина, првог човека у орбити око Земље. Тек три седмице после Гагарина Американац Ален Шепард је поновио његов подвиг. - Зарекли смо се да нећемо дозволити да се на Месецу вијори непријатељска, освајачка застава, него застава слободе и мира. Зарекли смо се да свемир неће бити испуњен оружјем за масовно уништење, већ инструментима знања. Да бисмо тај завет испунили, морамо да будемо први и бићемо први - говорио је тадашњи председник САД Джон Кенеди. Руси су развили Месечев лендер, који је успешно прошао тестове у Земљиној орбити, развили еквивалент „Аполо“ командног модула, али кључна препрека која се испречила на њиховом путу до Месеца била је непознаница како направити довољно снажну ракету за тај подвиг. (Д. С.)