Српски шпијун провалио НАТО
01. 04. 2008. у 18:55
Ексклузивно: Генерал Јован Милановић, обавештајац који је знао шта алијанса припрема Србији 1999, говори за "Новости": Први план: ракетирање, па копнени упад са 70.000 војника. Немци плашили жртвама. Државни врх није веровао у напад. Бомбардовање је једн
ДЕЦЕНИЈА је протекла од када је генерал Јован Милановић, радећи у нашој мисији при ЕУ у Бриселу, као обавештајац са дипломатским покрићем министра-саветника, пратио активности НАТО, слушајући 1998. године "од десетина људи како се спрема рушење наше земље". САЗНАНЈА
Јован Милановић, пензионисани генерал са заслугама за одбрану, за "Новости" говори како је слагао мозаик припрема Алијансе за прву војну, противправну интервенцију у њеној историји, и сусрету са француским официром Бинелом, касније осуђеним за националну издају, пошто му је одао поверљиве податке у вези са припремама НАТО за бомбардовање наше земље. За последњи сусрет са Бинелом, када му је дао драгоцени документ, каже да је био "од историјског значаја за обавештајну службу и безбедност наше земље".
- Бинелу сам рекао: "Све знам, само ми треба оригинални документ НАТО где све то пише." Рекао ми је: "Имаћете га". Обојица смо били свесни да је то веома опасно.
*Али и веома значајно?
- Захваљујући том и другим документима, Војска Југославије је израдила план одбране земље. НАТО је намеравао да изврши агресију по моделу блицкрига - да снажним ракетним и авио-ударима по војним циљевима и цивилној инфраструктури, за кратко време, у неколико етапа, порази војску и створи услове за капитулацију. А да потом копненим снагама, у складу са резолуцијом УН, овлада простором Косова и Метохије ради наметања и одржавања мира. Следећи циљ је био да НАТО изађе из ограничења одбрамбеног пакта у агресивну силу која ће интервенисати свуда где за то постоји интерес САД и појединих савезника. Достављени планови спречили су постизање стратегијског изненађења, како у октобру 1998, тако и у марту 1999. године. На основу спознаје планова НАТО, генералштаб је разрадио стратегију перманентне дисперзије јединица, борбене технике и материјалних средстава. То је значило, даноноћне покрете и промене борбеног положаја. У војноисторијским истраживањима НАТО агресије на СРЈ, модел примењене стратегије НАТО неће добити позитивну оцену. У НАТО анализама је, такође, обавештајна служба ВЈ оцењена као једна од првих десет у свету.
*КАДА сте сазнали да НАТО планира бомбардовање?- У пролеће 1998. године ОВК је била већ наоружана и организована на целокупном простору Косова И Метохије. Наоружање је стизало из Албаније и са запада, где су постојали и центри за обуку. На Западу су те чињенице игнорисане. У мају и јуну 1998. године се ствари компликују и у НАТО почињу припреме и планови за интервенцију. Војни комитет је добио политичку директиву од савета НАТО да разради војни аспект, а команда у Монсу је радила оперативни део конкретних планова за агресију. Практично, 23. јуна 1998. сам први пут доставио информацију са насловом: "Припрема агресије НАТО на СРЈ".
*Да ли су у НАТО знали ко сте ви заправо?
- Нису знали. Представљао сам се са дипломатске позиције министра саветника, без скривања сам говорио да, с обзиром на то да СРЈ нема војног аташеа, имам задатак да пратим ЕУ и војно-политичке организације и савезе. На крају крајева, то су сви радили. Наравно, био сам и ја предмет истраживања. Брисел је, иначе, највећа обавештајна кухиња у свету. Када је Бинел ухапшен, штампа је објавила чланак: "Ко је Јован Милановић?" Нагађања су била различита, да би француски извори пронашли да сам био потпуковник КОС ВЈ (што нисам никада био) који је некад радио у Алжиру на формирању тамошњих тајних служби.
*Да ли вам је ико ставио до знања да зна ко сте заправо?
- Само су Грци посумњали, јер су ми били циљна група за почетну опсервацију. Упркос тврдњама Бинела, никада нисам од Грка добио планове. Двојица високих грчких дипломата са којима сам имао чешће контакте, током једног разговора, услед мог инсистирања на прецизним одговорима и подацима, посумњали су у мој дипломатски идентитет. Као професионални војници и обавештајци питали су ме: "Ко си, у ствари?" Пошто сам изузетно у њих веровао, рекао сам им да сам пуковник Војске Југославије. Рекли су: "Добро, сад можемо да разговарамо отворено!" Никад ме нису провалили. Први пут, средином 1998. године, када су припреме за агресију доста одмакле, а ја повећао фреквенцију улазака у НАТО, из британске делегације НАТО је, на мој захтев да контактирам једног дипломату, стигао захтев да доставим биографију.
*Зар већ нису имали вашу биографију?- Политички део НАТО се као институција бавио политиком, стратегијом и доктрином. Службе безбедности су се бавиле заштитом докумената и, по мојој оцени, нису биле у стању да контролишу ни људе, ни њихове контакте, и то је разлог што сам био један од стотина мени сличних који су се јавно кретали по НАТО канцеларијама. Оно што нису хтели да кажу, сазнавао сам на други начин, али сам увек излазио из НАТО са много информација.
ХОЛБРУК
*КОЈЕ методе сте користили?
- Све. Дозвољене и недозвољене, познате и непознате у теорији и пракси, и своје оригиналне. Лјудски фактор је био примаран и остаће све док се буду водиле обавештајне операције. Сви моји саговорници су углавном били противници НАТО и САД, у сукобу са сопственом савешћу, због послова којим се баве.
*Иако су чланови НАТО?
- Иако су чланови НАТО. Од неких сам добијао информације када су оне биле само "радни материјал", стварајући тако могућност да их пратим до финалне верификације.
*Добијали сте и документа?
- Имао сам сваки документ који је имао већи значај за безбедност и одбрану земље, укључујући и сценарио проигране командно-штабне вежбе "Криза југ", којим је у мају 1998. године разрађен сценарио агресије на нашу земљу.
*Да ли сте знали на какав одјек наилазе ваше инфорамције у тадашњој СРЈ?
- Знао сам. Тадашњи државни врх није веровао у могућност агресије, није имао поверење у ВЈ, па ни у њену обавештајну службу. Веровали су више Холбруку него нашој обавештајној служби.
*Због чега?
- Веровало се да ће се дипломатским путем наћи решење, да ће снаге ОВК бити поражене, да САД неће посегнути за силом и да је војна претња средство за остваривање политичких циљева. Кулминација неповерења била је невероватна у тренутку када је напад на нашу земљу био потпуно известан. Говорим о септембру и октобру 1998. године, када је 13. октобар већ био утврђен као датум почетка дејстава. У том периоду доставио сам серију депеша, где сам сваког јутра као на шаховској табли по једну чланицу НАТО померао лево или десно у зависности од тога да ли је променила став о агресији у односу на претходни дан.
*Када сте сазнали за циљеве бомбардовања?
- Већ крајем јула, а током септембра и њихове координате.
*Да ли се план поклопио са оним што се касније догодило?- У потпуности, с тим што је агресија била радикалнија од самог почетка у односу на раније планиране фазе.
*Помињала се и копнена операција?- Звучи интересантно да је копненој агресији највећа кочница била Немачка. Ова земља је имала у јулу задатак да отпочне с планом копнене операције. Сматрали су да треба да успоставе мир. Првим планом копнене операције, са различитим правцима уласка, било је предвиђено око 15.000 до 17.000 људи. Даљим анализама су усложњавали ситуацију, суочавајући се са могућношћу отпора, и повећали контингент на 25.000, затим 35.000-45.000, да би се закључио на 70.000. При томе је сваког пута немачки шеф комитета НАТО Науман подизао број, и то из два разлога. Плашио је остале чланице НАТО жртвама и указивао да нико такве снаге неће моћи да пошаље. Тиме је хтео да спречи Немачку да не дође у борбену ситуацију у Србији из историјских разлога. Кад год је контингент повећан, рекли су: "Замрзни операцију!"
ДОКУМЕНТ
*КОЛИКИ је степен сагласности постојао у НАТО око интервенције на СРЈ?
- Целог лета и јесени 1998. и 1999. године трајао је сукоб унутар НАТО. Било је чланица које нису хтеле да прихвате чин агресије без покрића резолуције Савета безбедности УН. Грчка је добила гаранцију да турски авиони не могу прелетати преко грчке територије да би бомбардовали СР Југославије. Француска се супротстављала до самог чина усвајања плана. Супротстављале су се и Шпанија, Белгија, Италија, и Немачка која је распадом Југославије постигла своје циљеве, а сада је, уз историјски, имала и унутрашњи проблем, са Уставом и новоизабраним парламентом. Практично, два или три дана је било стање вакуума због одбијања појединих земаља да се сагласе са планом агресије.
*Како је постигнут консензус?
- Тако што је Олбрајтова, офанзивном дипломатијом директно "убеђивала" земљу по земљу, њихова највиша руководства. Тако су путем притисака и уцена све чланице НАТО биле приморане да учествују.
*Због чега је Бинел платио цех?
- Он се одлучио на нешто чега, мислим, да у првом моменту није био свестан. Он није имао висок чин, био је мајор, али је имао приступ поверљивим информацијама. Као шеф кабинета првог човека француске делегације при НАТО имао је велику моћ. Затражио је документ који ми је био потребан.
*Који је то документ?
- Документ са дефинисаним циљевима, фазама и трајањем агресије. Он је оптужен за два документа, један од 16, други од девет страница. Један од тих је био план агресије, а други за који је кажњен, биле су фреквенције авиона француске авијације који је требало да учествују у бомбардовању. Тај део га је теретио за националну издају по француским прописима. Тај други документ му нисам тражио. Рекао сам му: "Не интересује ме Француска, јер од тебе не желим да правим издајника". Рекао ми је: "Желим да ти кажем да ће Француска учествовати".
*Да ли је радио по налогу?
- Не верујем да је инструисан да ме држи на вези. Када сам тражио планове, знао сам више од њега. Уосталом, правило број један у обавештајном раду је да се свака важна информација проверава из најмање три извора.
*Када је откривен Бинел, отркивени сте и ви, и били сте принуђени да напустите Брисел?
- Он је био у правом затвору, а ја у притвору, у стану или амбасади, укупно 59 дана. Нисам имао могућност кретања. Средином новембра био сам на дневном реду белгијског парламента. Посланици су прозвали министре одбране и унутрашњих послова због неспособности, јер ни за четири године нису открили дипломату са лажном функцијом. Чак нису могли да нађу ни законску могућност да ме протерају, али су ипак имали један прљави план. Напустио сам Брисел 25 дана пре него што је исти требало да буде примењен.
*Да ли сте касније били у контакту са Бинелом?- Бинел је написао у затвору књигу "Злочини у НАТО", која је преведена на српски језик. У Француској су му запленили целокупно прво издање. На промоцији у Београду је владало велико занимање за два човека која су учествовала у операцији коју је "Фигаро" означио као трећу по значају после Другог светског рата. Бинел никад није рекао да се покајао. Изразио је задовољство што смо се поново срели. Пред публиком у Клубу књижевника захвалио ми се што сам му чином који се десио омогућио да постане књижевник. Написао је још неколико књига.
*Да ли ћете и ви постати књижевник?
- На неки начин ћу сведочити о времену у коме се догодила једна од највећих трагедија српског народа.
СХВАТИТИ РУСИЈУ*ЗБОГ чега је данас Русији значајна Србија?
- Стање око Косова И Метохије је коинцидирало са оним што се тренутно дешава у Русији. Она је стала на ноге, поштована је изнутра и споља, завршила је углавном свој процес консолидације, окренула се око себе и видела празан простор. То значи - да би била сигурна у своју политику, морала је да је провери. У УН је ту позицију проверила преко Косова и Метохије. Русија има и у Г 8 и у „Шангајској групи“ значајно место. Има снажне ресурсе, потребу да пласира капитал и увози и извози, потребни су јој партнери. Онај ко данас не схвати позицију Русије трпеће ненадокнадиве губитке у блиској будућности.
ПЕТ КРИЗНИХ ЗОНА*Помиње се данас улога НАТО као чувара нафтовода?
- НАТО је напустио основни одбрамбени концепт. Он је по вашингтонском уговору одбрамбени савез, али он то данас више није. Представља агресивну војну организацију опасну по светски мир и безбедност. Сада може да има два смисла постојања. Први, борба за ресурсе а не њихово чување, односно нафта, а врло брзо и вода. Други је теоризам. Нато је још 1998. године определио зоне свог будућег ангажовања. Прва, Балкан (КиМ), друга Блиски исток - Северна Африка, трећа Ирак - Иран - Кавказ (дотиче се руских граница), четврта Кина и пета је борба против тероризма било где на Земаљској кугли. Практично у свих пет зона, укључујући и Кину (Тибет), јесте стање оружане интервенције, или контролисане кризе.
АГРЕСИЈА ЈОШ ТРАЈЕ
*КАКО гледате на однос НАТО према Србији данас када се савез спрема за проширење на још три балканске земље?- Што се више шири, НАТО је слабији, због бројности, немогућности контроле. Земље које су ушле у НАТО нису ни демократске, ни економски ни политички стабилне. Хоће ли Албанија, или Македонија да стављају вето у НАТО? Данас, са дистанце од 10 година, мислим да су практично сва питања остала отворена и да је агресија, практично, добила само другу димензију - завршну.
*Можете ли да појасните?
- У фази припреме агресије постојале су две концепције - једну је разрађивала Америка под покривитељством НАТО, другу Немачка. И једна и друга је видела своје стално присуство не само на Косову и Метохији, већ на целој територији Србије. Оружани чин је завршен, али су последице и циљеви које је требало остварити остали нерешени.
*Који су то циљеви?
- Уједињене нације нису оствариле своју улогу у формално-правном смислу ни тада, уочи агресије, као ни данас. Над Србијом се наставља својеврсна агресије путем обавештајних служби, мултинационалних компанија, разарања економског система, повезивања са разним структурама које нису наклоњене уставно-правном статусу земље. Дакле, на територији Србије постоји само релативни мир, све друго је остало је исто.
Miro Markovic
01.04.2008. 21:48
Hvala "Novostima" na ovom odlicnom clanku. Toliko koristnih infomacija na jednom mestu je ne samo koristno nego i istorijski dragoceno za Srpski narod da zna gde je sta mu se sprema. Istina je nekada veoma teska, ali nikada nije losija od politickih lazi. Pravi Srbi se nikakda nisu plasili, jer su bili kod kuce i borili se za svoj opstanak. Osvajaci su na srpske prostore dolazili, rusili, ubijali, pljackali, i, na kraju, odlazili povijenog repa. To su Srbi zapamtili iz istorije dogadjaja i, kao i uvek do sada, ni ovoga puta nisu iznenadjeni i nespremni, a jos manje nevoljni, da se suprostave novoj verziji fasizma koja se danas perfidno zove "sirenje demokratije". Kad Srbinu dogori do nokata, nece moci niko da ga ustavi da sebe i svoj narod oslobodi porobljivaca. Kada ce to da pocne i ko ce da ga vodi, to se za sada ne zna, ali u Srbiji ima jos uvek dosta jos "neotkrivenih" junaka i rodoljuba poput Obilica, Karadjordjevica, a jos vise onih sto ne zele da im se imena znaju. Oni su kao planiski izvori, koji niko ne moze da zaustavi, jer su, po prirodi stvari, najjaci od svih.
Svaka cast generalu, a i Novostima sto su objavile ovaj clanak
Milanovic je potpuno u pravu-rat je nastavljen drugim sredstvima.Ali mi nazalost vise nemamo cime da se branimo.Nasa obavestajna sluzba je razorena a vojska razoruzana i zatrovana defetizmom. Takvim ljudima kao sto su Milanovic i Binel srpski narod trebalo bi da se dostojno oduzi kad vec to nije nasla za shodno drzava i njeni funkcioneri.
Drago mi je da je napravljen intervju sa Milanovicem, koristim priliku ako prati internet da ga srdacno pozdravim i podsetim nasih nezaboravnih Haskih dana...
samo gluvi i slepi ili teski politicki profiteri i manipulanti(lazni evropejci) nece da cuju ovog sposobnog coveka, a nadasve srpskog patriotu,a ne profitera.cudan smo mi narod sa mnogo prodanih dusa.ovaj intervju bi trebalo stampati u neogranicenom broju i podeliti gradjanima kako bi i oni polu opredeljeni ili neopredeljeni shvatili gde se nalazimo i sta nas ceka u evropi.za one druge ni ovo ne vredi da citaju jer njihovi bolesni ili profiterski ,sitnosopstvenicki umovi ne bi ni shvatili ni prihvatili
Коментари (50)