Једна бара - 100 лепота

ПРЕД лепотом речице Засавице, која меандрира кроз пространу мачванску равницу, и највећим познаваоцима природе застаје дах.Овај специјални резерват природе, заштићен као прородно добро прве категорије пре тачно десет година, не престаје да изненађује. У мају ове године овде је забележен још један прави раритет: присуство розе чапље кашикаре!
- То је класична бела чапља кашикара којој је перје прешло у розе боју због огромне количине ракова којима се хранила - објашњава нам, док пловимо туристичким бродићем "водич" кроз све тајне Засавице, Михајло Станковић, стручни сарадник и истраживач. - По томе је слична фламингосима. За сада смо приметили само две. Присуство слатководних сунђера је главни биолошки показатељ да је вода "прве на другу класу" квалитета, јер би и при најмањој концентрацији хемикалија ова мала бића угинула.
Станиште у Засавици, која је феномен и по начину на који је настала (период када су Дрина и Сава често мењале своја корита) нашло је 700 врста биљака. Међу њима има реликтних, ендемских, ретких и угрожених примерака. Посебно место заузима алдрованда, која се налази на светској црвеној листи флоре. Постојала је још у терцијеру, али је нестала у многим земљама Европе. Овде је једино станиште алдрованде у Србији.
Међу рогозом и трскама је и мочварна коприва, која се може срести само у Панонској низији. У 33 километра дугом водотоку и просечној дубини воде између два и два и по метра живе 23 врсте риба. У води, на њој и око ње, настањено је и 190 врста птица, чак 15 грабљивица, 27 врста водоземаца и гмизаваца, 30 сисара, 58 врста лептира и више од 250 врста алги.
- Основни и најзначајнији пројекат у очувању биодиверзитета резервата је обезбеђивање повољног режима воде у току целе године - прича Станковић. - Већ после првог експерименталног подизања нивоа воде бележи се знатно повећање популације птица мочварица као што су чапљица, пурпурна чапља, патка њорка, велики и мали корморан. Враћају се и неке нестале врсте као жута чапља, чапља кашикара, а почиње и гнежђење неких нових врста за овај регион, рецимо, сивог сокола.
Засавица је право чудо. Висећа гнезда потичу од сеница. Гнездо плете мужјак, док женка после само "прегледа" да ли је посао одрађен како треба. Ако није, она мужјака "кажњава" тако што једноставно одсече нит која држи гнездо, па јадник онда мора изнова да га плете.
Док пловимо, свуда могу да се виде оборене тополе - најбољи знак да су у близини даброви, који су се вратили у подручје напуштено још почетком 20. века. Да се међународни пројекат реинтродукције европског дабра успешно спроводи и да су се ови симпатични и вредни глодари врло брзо прилагодили, видело се после непуна четири месеца. Направили су тада прву брану по свом "пројекту" у Србији, а потом су на свет донели и прве младунце и то у неколико породица...
- Даброви су кренули у "освајање" Србије и сада их има између 60 и 65 легла - задовољан је Михајло Станковић, напомињићи да се ове чудне животињице могу видети сам ноћу. - Помоћу микрочипова пратимо њихово кретање. Једна породица је направила брану дугу 50 метара од 30 кубика дрвета. Право чудо.

МАНГУЛИЦА БЕЗ ХОЛЕСТЕРОЛА

ОВДЕ се узгаја и свиња мангулица, која је некада била честа у Срему, Мачви и Славонији, а данас је скоро изгубљена. Ово је прва селекција после дивље свиње, чија је највећа вредност њена маст која има и до 80 одсто мање холестерола и осталих штетних триглицерида од беле "савремене свиње". У резервату Засавица од 1998. кренуло се са узгојем црне - ласасте мангулице као генетичког ресурса Србије, која се током већег дела године држи на пашњаку Ваљевац, слободно пуштена у природи.