Споменик љубави

САМО је небо платно на које је могла да стане највећа љубавна прича свих времена. Дубоко плаво пространство је и једини рам за силуету велелепног здања подигнутог за незаборав таквој љубави. Иза Тадж Махала простире се само бескрај, као да ту почиње и завршава се све овоземаљско.
И пре него закорачите кроз капију од црвеног камена, која љубоморно скрива видик на једно од седам чуда модерног света, упозоравају вас да задржите дах, јер вас сваки следећи корак уводи у магичну игру симетрија и одсјаја, опсене и чисте лепоте. А тамо где око не може да досегне, ту се преде легенда: рађајући четрнаесто дете прелепа Мумтаз издахну и заветова мужа, мугалског цара Шаха Джахана, да јој подигне споменик који ће задивити свет. И он човечанству подари најлепшу песму о нежности и страсти, губитку и болу, исклесану у белом, светлуцавом мермеру - маузолеј Тадж Махал.
Милионима ходочасника Тадж Махал се открива готово стидљиво. Прво се као у сну, у даљини, појављује купола и октагонална грађевина у којој су сахрањени Мумтаз и Шах Джахан, да би се после само десетак корака видела и прва два минарета, а потом сва четири. Минарети делују као да су исте висине, али у тој оптичкој варки је још једна тајна архитектонског склада - задња два су виша. И мада поглед бележи да право стреме навише, они су - закривљени. И то на споља. За случај да се сруше, да којим случајем не повреде Шахово завештање, гроб његове љубљене.
Слика је цела тек када се уђе у рајску башту. И не само цела, већ - двострука. Дуж базена, у чијем средишту су фонтане, осликава се још један Тадж, нестваран и неухватљив. Што сте ближи маузолеју, лепоту целине почињу да засењују филигрански детаљи фасаде. Светлост се у различито доба дана сасвим другачије поиграва са јединственом структуром мермера, коју је Шах Джахан добавио из 400 километара далеког Раджастана. На месечини, кажу нам, Тадж Махал делује као да је од сребра.
У маузолеј се не може у обући, па се на степеништу тиска на стотине Индуса, муслимана, будиста, хришћана. Сви се изувају безпоговорно. Није у питању само поштовање верске традиције (могулска династија је била исламске вероисповести, а Мутаз, као и неколико њених Претходница, рођењем су припадале хиндуистичкој религији и култури), већ и нека врста страхопоштовања према естетској узвишености царичине вечне куће.
Готово да нико не примећује како усијани мермер пече гола стопала, док се загледа у флоралне рељефе и арабескне шаре урађене специјалном техником улегања полудрагог камења у мермер. Пре иранског и британског пљачкања Индије, било је и драгог камења и племенитих метала. Злато, сребро, дијаманте, рубине и сафире моћни Шах наручивао је из Кине, Бурме, Персије, Багдада и Европе. Сада им се не зна траг.
Док се са предње стране Таджа налазе башта, једна главна и две бочне капије, са задње стране је река Јумна. На другој обали сањао је Шах Джахан да себи подигне идентичан маузолеј, али у црном мермеру. Црни Тадж га је, предање каже, коштао прво губитка власти, а потом и главе. Старији од његова два преживела сина и две ћерке га је због планираног расипништва утамничио у кулу у Агри. За маузолеј жени потрошио је Джахан 5.000.000 рупија. Нјегов маузолеј, за који је црни мермер требало да се довуче чак из Белгије, коштао би сигурно много више. Синовљева казна била је свирепа. Оца је затворио у одаје чији су прозори били окренути према Таджу. Остао му је у очима, док их занавек није заклопио.
Шах Джахан почива данас поред Мумтаз, а око њихових гробова од једног парчета мермера стоји импресивни параван са цветовима извајаним попут чипке. Знатижељницима једино ту није дозвољено да се фотографишу за успомену. Сви пролазе тихо, као у мимоходу.Опијени, потом, из гомиле сандала, папуча и ципела проналазе своје и излазе из бајке.
На поспаном вечерњем сунцу Тадж се румени. Показује једно од својих безброј лица. Нека од њих је забележила фотографија, па су на разгледницама и у монографијама обишла свет, а много је више оних који се могу видети само ту, у Агри, у Индији, која је сада добила и једно званично светско чудо, а крије многа знана и незнана. Било је многих који су пером покушали да осликају сноликост и нестварност призора из Тадж Махала, да дешифрују енигму и магнетичност његове лепоте, али је најближи суштини можда био индијски нобеловац Тагоре, за кога је овај споменик оданости, али и људској трошности и пролазности „усамљена суза на лицу времена“.      

КУПАНјЕ У МОНСУНИМА

ПРЕ неколико година примећено је да мермер на Тадж Махалу мења боју због индустрије у оближњој Агри. Од тада су затворени сви загађивачи, а и неколико километара око споменика забрањен је саобраћај за аутомобиле и аутобусе. Туристе зато превозе специјални аутобуси на електрични погон.
Староседеоци, иначе, кажу да се Тадж „купа“ монсунским кишама. Када прође сезона монсуна, лепши је и бељи.