Посета црногорског председника Филипа Вујановића Вастикану и позив папи Бенедиикту ДжВИ да посети Црну Гору даље изазива живо интересовање јавности.
Опозиција тврди да је циљ сусрета обезбеђивање подршке за пројекат независне Црне Горе. У истом тону, претпоставља се и шта би црногорска власт могла да понуди зазузврат. Ту се отвара други слој целе приче, обзиром да је Вујановићев пријем код папе обезбедио Суверени ред малтешких витезова, који већ вековима трагају за највреднијим светињама у хришћанству - иконом богородице Филермоске, честицом Часног крста и руком Јована Крститеља. Један од завета овог реда, изузетно утицајног у Ватикану, је да своју заштитницу, икону Филермосе и друге реликвије изгубљене пре осам векова на Малти преузму.
А те три можда најзначајније светиње хришћанства налазе се - на Цетињу!
ЧУДОТВОРНА ИКОНА
Откако је, пре више од 12 година, митрополит Амфилохије обелоданио да се баснословно вредне светиње налазе у Цетињском манастиру и Народном музеју Црне Горе, нагло је порасло интересовање Малтешких витезова за Црну Гору. Покушали су, али до данас нису успели, да отворе своју канцеларију у Подгорици, давали хуманитарну помоћ, а од пре пар година све чешће долазе на Цетиње.
Лани је, рецимо, у црногорску престоницу стигла елитна делегација од 20 "витезова", на челу са Великим мајстором Ендрју Бетртијем. Циљ посете нису крили - посета "Плавој капели" где је изложена икона богородице Филермоске и Цетињском манастиру, где су се поклонили остацима десне руке Јована Крситеља и делу Часног крста. Новинарима није било дозвољено да прате ову посету која је имала третман приватне, иако су се "витезови" тада срели и са неким људима из врха црногорске власти.
Пре два дана, председник Вујановић се, после папе, у седишту Малтешког реда у Риму, срео управо са Великим мајстором Ендрју Бертијем са којим је, како је саопштено, разговарао највише о икони другим реликвијама.
Хришћанске реликвије тако су се, после пуних осам векова "лутања" од Родоса, Малте, Русије, Данске и Србије до Острошког манастира, где су пронађене 1952. године, поново нашле у центру пажње. А има и зашто: икона Филермопса је, на пример, по оцени многих стручњака једна од највреднијих ствари на свету уопште! Вредност јој, истина, никада није одређивана, баш као што није утврђена ни њена старост. По неким проценама, аутор иконе је сам апостол Лука, по другим живописана је у ВИИИ, можда у ДжИИ веку. Свеједно, ова светиња осим историјске има и "тржишну" вредност, јер је, у време када је била у поседу руске царске породице, пре Октобарске револуције, опточена златом и оквиром од 232 дијаманта, а на попрсју се налази цела ниска брилијаната и рубина. Недостају само два камена, један дијамант и један плави сафир. Уз све то, вековима се верује да је ова икона - чудотворна.
ВЕЧИТА ТЕЖНјА
Када су три реликвије, пред други светски рат, поверене на чување југословенском краљу Александру Карађорђевићу, владика Николај је записао: "Рука која је захватила воде из Јордана и подигла се над главом Христовом". На руци недостају два прста, од којих се један налази у Отоманском музеју у Цариграду.
Верује се да је и трећа светиња, честица Часног крста - аутентична, да је део баш оног крста на којем је Христ, на Голготи, разапет.
Драматична историја вредних реликвија, од Родоса где су у 12. веку чуване у ризници Малтешких витезова, до 1941. године, када их је у манстиру Остраг бежећи из земље сакрио краљ Петар Карађорђевић, мање више је реконструисана. Али, каква ће им бити будућност?
Аналитичари темпларских, масонских и других редова, насталих углавном из крила Римокатоличке цркве, кажу да су Малтешки витезови 1118. године и основани да чувају три велике реликвије. Трагају за њима вековима, желе их поново. Време, кажу, за њих не игра никакву улогу.
ДАЛЕКО ОД ОЧИЈУ
И онда, када се догоди да посету председника Црне Горе Светој столици организује један од њих, витез Сувереног војног Малтешког реда Антун Сбутега, отвара се широк простор за претпоставке да све има везе са цетињским благом. Корист би могла да буде обострана, пошто се зна да је Малтешки ред веома утицајан у Ватикану.
Цетињске реликвије у међувремену, нема сумње, нису валоризоване на прави начин. Изостале су реке туриста и ходочасника, свет је слабо и обавештен да се чувене светиње налазе у срцу Црне Горе.
Криве су, опет, наше нарави. Већ годинама, наиме, траје спор између Митрополије црногорско-приморске и државе о томе где реликвије треба да буду изложене и чије су власништво. Док у цркви тврде да "Филермосу" треба вратити у манастир, уз свету руку и честицу крста, Народни музеј је изградио специјалну капелу у Владином дому и ту сместио чудотворну икону. И овако су, додуше, доступне, али - посетилаца готово да нема...
ПРОФЕСОР ВИТЕЗ
Антун Сбутега, организатор Вујановићеве посете Ватикану, је рођени брат дон Бранка Сбутеге, жупника цркве Св. Еустахија у Доброти.
По занимању је професор и ради на которском Поморском факултету, али је и витез Малтешког редаи често борави у Ватикану.