Најбоља је она чашица у којој знамо шта је

БУЏЕТ Србије на црном тржишту јаких алкохолних пића годишње губи и до 150 милиона евра. Последњи подаци говоре да нерегистровани произвођачи пласирају на тржиште чак 56 милиона литара жестоких пића. С друге стране, регистроване дестилерије, мале и велике, у истом периоду успеју да произведу око 14 милиона литара. Групација произвођача јаких алкохолних пића Привредне коморе Србије нада се да ће држава, као што је успела да реши проблем других нелегалних тржишта, изаћи на крај и са "црним малиганима".

Димитрије Ивановић, секретар Удружења за прехрамбену индустрију Привредне коморе Србије, каже да је Србија некад била велики извозник ракије, али последњих деценија се извоз знатно смањио. Благ раст извоза поново почиње од 2006. године и годишње вредности извоза крећу се од око 16 милиона долара, док је увоз дупло већи:

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Београд испред Загреба по многим фискалним параметрима

- С обзиром на то да имамо велику производњу, велике количине ракија које су лагероване у подрумима произвођача, висок квалитет и велику потражњу наших ракија, извоз је мали у односу на количину која се годишње произведе у Србији.

У наредном периоду, како каже Ивановић, неопходно је радити на едукацији произвођача, али и потрошача, како би производили, односно конзумирали алкохол познатог порекла. Неопходно је заједничко деловање финансијске и тржишне инспекције кроз сузбијање нелегалних канала продаје и системску контролу објеката у којима се обавља промет алкохолних пића, као и интензивнији надзор акцизних маркица и декларација, све ради заштите потрошача кроз бољу контролу алкохолних пића у промету, јер се само производи контролисаног порекла и од надлежних институција потврђене здравствене исправности могу сматрати безбедним за људску употребу.

Председник Групације произвођача јаких алкохолних пића у ПКС Иван Урошевић упозорава да су подаци о учешћу сиве зоне последњих десет година алармантни.

- Неке ствари морају да се промене, иначе, наш национални производ је у великом проблему. Све је мање произвођача који имају снаге да се озбиљно баве овом производњом, а то се аутоматски одражава и на сам квалитет производа - каже Урошевић. - Угоститељи купе један литар од регистрованог, а десет од нерегистрованог произвођача. Продају се по локалима који раде само ноћу и викендом, па инспектори и не стижу до њих. Предлажу нам да их ми пријављујемо. Квалитет тих ракија је лош, јер је то рафинисани алкохол са аромом. Тиме су угрожени потрошачи, јер пију пиће лошег квалитета. Држава губи огромна средства. Процењује се да 150 милиона евра годишње од акциза и пореза на алкохолна пића не стиже у буџет. Држава се изборила са нелегалним тржиштем дувана и нафте, али овај проблем се никако не решава.

Димитрије Ивановић каже да према регистру Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, у Србији послује више од 550 произвођача јаких алкохолних пића. Најраспрострањенија производња воћних ракија је производња ракије од шљиве, као најзаступљеније воћне врсте. По производњи шљиве Србија заузима четврто место у свету, од чега се око 75 одсто шљиве употреби за производњу ракије. Најквалитетније ракије од шљиве производе се у западном делу Србије, и то од аутохтоних сорти шљиве пожегаче и црвене ранке, а у последње време и од чачанских сорти.

- Претходни закон о производњи јаких алкохолних пића био је доста захтеван - објашњава Урошевић. - Ко год је производио ракију, предузетник, морао је да ангажује технолога. Резултат је био да се највећи број произвођача није регистровао. Сада имамо нови закон који покушава да елиминише лоше последице претходног, али потребно је време. Данас је могуће производити до 500 литара без додатних трошкова. Нелојална конкуренција уништава легалне произвођаче. Борба је могућа на више фронтова. Ви сад имате ситуацију да физичко лице може да купи литар ароме од које може да се произведе 1.000 литара ракије. Шта ће то неком физичком лицу. Сигурно не прави колаче. Имамо податке из 2012. године. Тада се процењивало да се 56 милиона литара ракије производе у нерегистрованим дестилеријама, а 14 милиона литара у регистрованим. Питање је каква је сада ситуација.

Секретар Удружења за трговину Привредне коморе Србије Жарко Малиновић напомиње да Привредна комора Србије у последње две године активно ради на борби против сиве економије, јер је за привреду то један од приоритета. За решавање тог проблема, наводи Малиновић, потребан је заједнички рад, али и указивање на конкретне проблеме који се јављају у пракси и на оне који непоштено обављају своју делатност. Сами привредници на терену најбоље знају ко су њихови конкуренти који се баве нелегалном трговином, а ходограм је најбољи одговор, јер даје јасне назнаке када, у ком периоду године и који инспекцијски орган треба да се ангажује како би се решавао узрок проблема, а не да се само бавимо последицама.

ОБУКА ИНСПЕКТОРА ДА УОЧЕ ФАЛСИФИКАТ

ЦАРИНСКИ инспектори се едукују да лакше уочавају и боље препознају фалсификовану робу, те је постигнут договор да ће такве активности бити организоване и у циљу спречавања паралелног увоза. Пољопривредна инспекција је за 11 месеци ове године спровела 370 контрола на пијацама и 1.500 контрола у угоститељским објектима.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Јунећа шницла скупља за трећину

КОНТРОЛЕ У РЕСТОРАНИМА И НА ПИЈАЦАМА

НЕНАД Вујовић, начелник Пољопривредне инспекције Министарства пољопривреде, каже да је због чињенице да се у промету - угоститељским објектима и на пијацама, затиче недозвољена продаја алкохолних пића и ракија, акценат надзора у свим плановима ове инспекције је управo у тим објектима.

- Пошто су сви планови наше службе засновани на процени ризика, у 2017. години смо у овим објектима извршили 35 одсто свих наших контрола, да би у 2018. тај проценат подигли на 40 одсто - истиче Вујовић. - Проценат неусаглашености je 8,05 одсто, одузето је и уништено 237 литара ракија. Поднето је 56 прекршајних пријава и девет пријава за привредни преступ. Пољопривреднa инспекција ће наставити са високим процентом контрола у угоститељским објектима и на пијацама. Сматрамо и да је успостављена координација различитих служби по овом питању веома битна и очекујемо да резултати буду бољи.