КАКАВ год да се предлог за решење косовског питања понуди Београду, а који би у својој основи имао Ахтисаријев план, чак и да се он надогради у више нивоа, од Србије би се захтевало да макар толерише постојање "државе Косово" или да је фактички призна.

Надзирана независност, како ју је 2007. године крстио фински дипломата и специјални изасланик УН Марти Ахтисари, касније овенчан "Нобелом" за мир, подразумевала је да "Косово има право да захтева чланство у међународним организацијама, да закључује међународне уговоре, да има заставу, грб, химну"...

Овај план предвиђао је и да се Српској православној цркви на Косову пруже додатна безбедност, имунитет, гаранције против експропријације имовине..., па и више од 40 заштитиних зона око најзначајнијих цркава и манастира и историјских споменика. Подразумевао је и право свим избеглицама и интерно расељенима да се врате и захтевају повраћај своје имовине.

Као надоградњу Ахтисаријевог предлога, која би се сматрала уступком српској страни, многи су помињали широку аутономију севера КиМ, проширена овлашћења српских општина и њихову хоризонталну повезаност. На такве предлоге албанска страна, по правилу, гледала је с подозрењем, видећи у томе корак ка подели Косова.

Шта би подразумевао "Ахтисаријев план плус, плус", који је поменуо председник Александар Вучић као могућу понуду, у рангу ултиматума, који ће се до краја године наћи пред Србијом и који ће она тешко моћи да одбије, а неће смети ни да прихвати?

Наш некадашњи шеф мисије при Савету Европе Зоран Миливојевић каже, за "Новости", да је суштина Ахтисаријевог плана била да се Косову призна независност, тако да се било која верзија "Ахтисарија", била она "плус, плус" или "десет плус", своди на признавање, што је српској страни проблем да прихвати.

Фото И. Радуловић

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Србија пред ултиматумом: "Покушаће да нам дају гаранције за ЕУ, али под условом да признамо Косово"

- Тај "плус" може да се односи на положај српске заједнице - широка аутонимија, ентитет, екстериторијалност за манастире..., али у оквиру државе Косово. При томе нема говора о озбиљној гаранцији која би била понуђена за улазак у Европску унију и која би била компензација за признавање. У условима у којим се нашла ЕУ, откуд ми знамо да нека од чланица Уније то не би могла да минира.

Дипломата Бранко Бранковић каже нам да не треба пренаглити са закључцима док се не види шта је конкретно "на столу", јер у дипломатији често нешто што је данас "да" сутра буде "не". Али он је сигуран да ће бити разних предлога и варијанти:

- Црвена линија испод које ми не можемо да идемо је признавање тзв. Косова. Многи предлози зависиће од односа оних који признају Косово и оних који га више не признају, јер нису били безразложни захтеви упућивани Београду да обустави акције за повлачење признавања. Велики број земаља је Косово признало, нашавши се под економским и политичким притисцима, а после дипломатске акције Србије отварају очи и виде шта је то што се назива "државом Косово", и да је она настала силом. У таквим околностима, ситуација се мења.

МРВИЦЕ КАО НАДОКНАДА

ПЛАН сличан Ахтисаријевом представљао би "мрвице" које не могу да буду компензација за одрицање од дела територије - сматра бивши министар спољних послова Владислав Јовановић:

- Надокнада би била нада да ћемо бити у ЕУ и значила би додатне гаранције у вези са положајем Срба, али не у смислу испуњавања обавеза Заједнице српских општина, већ попут оне да православна гробља не смеју бити вандализована.