Од статуса кво до - уније (ВИДЕО)
31. 10. 2017. у 10:26
Професори права изнели виђење решења косовског питања у склопу унутрашњег дијалога. Кулић: Нови уступци подстрек черупању. Кутлешић: За савез слабији од конфедерације
Фото: М.Анђела
КУПОВИНА времена и прекид даљих уступака према Приштини, преко конфедерације, па до уније двеју држава - неки су од предлога како би се могло приступити решавању косовског питања, а који су се у уторак могли чути од четрдесетак професора права са више факултета у Србији.
Они су учествовали у првој дебати у склопу унутрашњег дијалога о КиМ који је иницирао председник државе, а која је у уторак организована у београдској Палати "Србија".
За унију Србије и Косова, као једино одрживо решење, заложио се професор уставног права Владан Кутлешић:
- То би била међународно-правна веза двеју држава, слабија од конфедерације. Подразумевала би привредну и царинску заједницу, а Србија би тражила да Срби на северу КиМ добију пуну територијалну и политичку аутономију са чврстом везом са Србијом, затим персоналну аутономију за Србе у другим деловима КиМ и функционалну аутономију за културну баштину.
Према речима овог професора, Србија би изгубила оно што само формално има, а то је косовска територија, док би косовски Албанци добили неспорну државу и столицу у УН.
На другој страни, Живко Кулић, са Мегатренда, био је изричит у томе да нема простора за нове уступке јер би то био подстрек даљем "черупању Србије". Како је рекао, на Косову се не брани само Косово већ и југ Србије и Рашка област, Западна Македонија и Црна Гора:
- Подела и размена територија су неприхватљиве, јер како ће неко да мења наше за наше? Одредбе о КиМ из Устава не смеју да се бришу, и на то нас не смеју навести притисци. Излаз је у балансирању и куповини времена.
Став да би држава могла да пође од модела конфедералног уређења под окриљем европске породице изнео је Небојша Шаркић са Универзитета Унион. Декан Правног факултета у Приштини Влада Михајловић као могуће решење навео је да десет општина са српском већином добије средишњи ниво власти на КиМ, односно, више од локалне, а мање од централне власти.
По речима професора Симе Аврамовића, са Правног факултета у Београду, ништа није изгубљено док на КиМ живи 120.000 Срба, и тај "капитал" мора да се искористи:
- Ово ће бити дуг пут са низом мањих корака. Оно што је могло да се добије у време Милошевића више није могло у Коштуничино, и што више времена пролази, Србија ће све мање моћи да афирмише своје присуство на КиМ.
ЧЕТИРИ СЦЕНАРИЈА
ПРОФЕСОР Владан Петров рекао је да постоје четири уставноправна сценарија од којих је два одмах одбацио као неприхватљива, а то су непроменљивост Устава и потпуно усклађивање највишег правног акта са стварношћу. Друге две опције су - поустављење бриселских споразума и у Београду и у Приштини, или доношење закона о суштинској, "особеној" аутономији КиМ, али без међународног правног субјективитета.
seljak
31.10.2017. 11:14
dokle cemo mi seljaci srbije I šumadije placate koje kakve neradnike koji za debele pare mlate praznu demagošku slamu šta briga pristine za neki unutrašnji dijalog u srbiji imali smo takvih dijaloga I za sloveniju hrtva
Коментари (1)