Вулин: Хрватска војска није јача од српске

Министар одбране Александар Вулин сматра да истраживање организације Global Firepower, према којем је Србија заузела 83. позицију на ранг листи најјачих армија света за 2017. годину, чиме се нашла испред војске већине земаља региона, али и иза Хрватске, није поуздано.

Министар претпоставља да су наводи дати, иначе, у хрватском Глобус-у, засновани на анализи која се може наћи на сајту „глобални индекс ватрене моћи“, што је, објашњава, један од бројних форума који се баве овом проблематиком на основу сопствене методологије, израђене мимо стандардних метода, што НАТО пакта, што руских, "а на бази јавно доступних и често непроверених података и претпоставки".

"Наше стандардне анализе показују да у овом тренутку Србија у односу на Хрватску има предност како по укупном релативном коефицијенту ватрене моћи и способности свог наоружања и војне опреме, тако и у већини појединачних група наоружања и војне опреме (8 од 10)", истиче Вулин у изјави за јавност, достављеној Танјугу.

Вулин: Повећање плата за војску, нова опрема, модернизација, 800 грађана би у професионалце

"Ако бисмо анализирали ситуацију након реализације средњорочног плана опремања, како Војске Србије тако и Оружаних снага Републике Хрватске, и то користећи исту методологију, видели бисмо да би и тада предност била значајно већа у нашу корист у свим областима", тврди министар Вулин.

Иначе, међу 133 најјаче армије света, Словенија је заузела 113. место, Босна и Херцеговина 121, а Македонија 122. место, док је једино Хрватска боље рангирана од наше земље у региону, будући да јој је припало 68. место.

Према том истраживању, Сједињене Америчке Државе имају најмоћнију војску на свету, док су Русија и Кина на другом и трећем месту.

У првих десет налазе се војске Индије, Француске, Велике Британије, Јапана, Турске, Немачке и Египта.

Листу су саставили војни екперти који су, приликом рангирања, узели у обзир преко 50 фактора, односно не само количине оружја, него и његову разноврсност, бројност активног састава оружаних снага, као и резервиста, финансирање војне индустрије, транспортну инфраструктуру земље, експлоатацију нафте и друге факторе који утичу на одбрамбену способност земље.

Стручњаци нису узимали у обзир нуклеарно оружје, али су нуклеарне силе добиле додатне бодове. Такође, у обзир су узети географски положај земље, логистичка флексибилност и количина природних ресурса.

Земље НАТО-а добиле су бонус због могућности располагања средствима из заједничких ресурса Северноатлантског савеза.

Прочитајте још:

* Припадници Војске Србије на вежби у Бугарској