Изолација ПРЕПОЛОВИ трошкове енергената: Колико кошта уградња материјала којима се постиже енергетска ефикасност кућа

ТЕРМОИЗЛОЦИЈОМ стамбеног простора може се постићи уштеда енергије од 50 одсто и више, што ће преполовити и трошак на рачунима за грејање, односно хлађење домова. Осим што је повољно за кућни буџет, добро је и за животну средину јер се смањује загађање. Груба рачуница показује да би за уградњу материјала којима се постиже енергетска ефикасноста куће од 100 квадрата требало од 6.000 до 8.500 евра. Процене су да се та инвестиција враћа у периоду од неколико година.

Грађевински стручњаци, саговорници "Новости", истичу да се код нас најчешће раде тзв. демит фасаде које у основи користе стиропор или камену вуну.

- На тржишту има различитих термоизолационих материјала, неки се лакше уграђују, други су трајнији, чрвшћи и свако решење има својих предности и мана - каже Љиљана Михаиловић, пројектант у "Енергопројекту". - Код класичних демит фасада на већ изграђени зид се ставља термоизолоција, мрежица, лепак, фасадни малтер и боја.

Душан Цекић, грађевински инжењер, каже да је за кућу од 100 квадрата потребно исто толико квадрата фасадне изолације. Материјали који су код нас најпопуларнији коштају око 20 до 30 евра по квадрату са уградњом, а то значи да би било потребно од 2.000 до 3.000 евра.

- Графитни стиропор има најбоља термоизолациона својства и најјефтинији је, али је мекши и може да се оштети - објашњава Цекић. - Његова цена по квадрату са уградњом износи око 20 евра. Камена вуна је квалитетнији материјал, дуготрајнији и има вишу класу ватроотпорности. Она је за око 10 евра по квадрату скупља.

Указује да је дебљина термоизолације значајна и да на новим објектима треба да буде 12 центиметара, а на старим који се санирају може и нешто мања. Кров се, у зависности од типа, различито изолује.

- Ако је у питању тавански простор који се не користи и не греје, онда се стиропор само сложи по поду или се стави ролна стаклене вуне - наводи грађевински инжењер. - Цена је у овом случају нижа јер нема уградње, већ само трошкове изолације који не прелазе 10 евра по квадрату.

Прочитајте и: Уштеда на рачунима од 30 до 45 одсто: Колико добра термоизолација кућа и станова може да смањи потрошњу енергената, али и умањи загађење

За тавански под куће од 100 квадрата тај трошак износио би 1.000 евра.

Енергетски ефикасни прозори су веома значајни јер је губитак топлоте тим путем, ако постоје отвори и пукотине, и десетак пута већи него кроз зидове.

- Што се тиче столарије, код нас се најчешће користе ПВЦ или алуминијумски профили - каже Цекић. - Више се употребљава ПВЦ зато што је јефтинији, али алуминијум је квалитетнији и дуготрајнији материјал.

Важно је ставити и ролетне, како истиче, јер и оне штите објекат, посебно лети од сунца.

Цена квадратног метра квалитетнијег ПВЦ прозора са ролетном и уградњом износи око 200 евра, а алуминијумског око 300 евра. Ако рачунамо 15 квадратних метара прозора за кућу од 100 квадрата, то би износило од 3.000 до 4.500 евра.

Цекић истиче да термоизолација омогућава да се четири до пет пута више енергије сачува и додаје да на уштеду знатно утиче и избор енергента који се користи за грејање.

ГОЛО ОКО 300.000 КУЋА

ОКО 300.000 кућа у Србији нема термоизолоцију и троши и до пет пута више енергије него куће у Европској унији. Стамбене зграде које обухватају 27 милиона квадрата и 60 одсто стамбеног фонда су најмање енергетски ефикасне.