“То је ствар навика, а не сиромаштва”: Шта о куповној моћи и култури говори то што трећину примања трошимо на храну

ДОМАЋИНСТВА у Србији највећи део кућног буџета троше на храну, док у Европској унији највише издвајају за стан и комуналије. Према подацима статистичке службе Евростат који се односе на прошлу годину, издаци наших грађана за храну и безалкохолна пића чине 24,2 одсто укупних расхода, док су у ЕУ упола мањи и износе 12,1 проценат.

Прочитајте још:Намирнице под строгом лупом државе: Лабораторија за контролу хране ради после 20 година и уложених 20 милиона евра

Ови трошкови су трећа највећа ставка за Европљане, после издвајања за становање и рачуне, на које одлази 24 одсто, и превоз, који у трошковима има удео од 13,2 процента.

За храну и безалкохолна пића највише издатака имала су домаћинства у Румунији - 27,8 одсто, а најмање Британци, код којих су ти расходи чинили само 7,8 одсто укупних трошкова. Међу државама на тлу бивше Југославије, у Црној Гори ова ставка је имала удео од 24,8 одсто у укупним трошковима, у Хрватској шест процената мање, а у Словенији 14 одсто.

Прочитајте још: ТАЈКУНИ Србији “појели” 160 ВРТИЋА: Ево шта смо све могли да изградимо новцем који богаташи дугују за порез

Анализа нашег Републичког завода за статистику, која се односи на 2018, показује да су домаћинства у Србији просечно трошила 64.481 динар месечно. На храну и безалкохолна пића одлазила је трећина укупних расхода, 34,3 одсто, што је десет процената више у односу на податке које наводи Евростат.

Да ли највећи део кућног буџета издвајамо за храну зато што су нам и плате ниже, питали смо секретара Удружења за трговину Привредне коморе Србије Жарка Малиновића.

- Не, то је ствар потрошачких навика, а не сиромаштва - истиче Малиновић за "Новости". - Структура личне потрошње домаћинстава говори о начину на који грађани распоређују лични доходак за своје потребе. А то не зависи само од прихода и економије, већ и од потрошачких навика у некој средини.

Према његовим речима, разлика између нас и ЕУ у трошковима за храну не значи да ми више једемо, нити да су намирнице код нас скупље, већ то показује културолошку разлику. Када се упореди цена појединачних прехрамбених намирница, како истиче, оне су код нас у великом сегменту јефтиније него у европским земљама.

- Чињеница је да је наша платежна моћ ниска, али ова категорија је код нас доминантна у структури потрошње зато што се ми и даље углавном хранимо код куће - објашњава Малиновић. - Италијани, Немци, становници већине земаља ЕУ углавном се хране по ресторанима. Имају мали број оброка у свом дому, а наша просечна породица минимум два.

Depositphotos

Указује да када се саберу расходи домаћинстава за храну и ресторане у ЕУ, добија се око 21 одсто. На нашу констатацију да делује нереално податак РЗС да је просечно трочлано домаћинство издвајало за храну и безалкохолна пића само 34,3 одсто, односно 22.133 динара, Малиновић указује да треба разликовати месечне трошкове од потрошачке корпе.

- Нису они рачунали да ли је то довољно или не - каже наш саговорник. - Они су само приказали структуру наших расхода, а то не значи да је то довољно и да подмирује потребе потрошачке корпе за трочлану породицу.

Другачије навике грађана ЕУ и Србије видљиве су и у сегменту структуре трошкова становања. Код њих су ти расходи знатно виши и износе 24,2 одсто, а код нас износе 16,7 процената.

- Када се осамостаљујемо, ми тежимо ка томе да стекнемо кућу или стан - истиче Малиновић. - Код њих тај тренд везивања за некретнину опада. Они их углавном изнајмљују.

Наглашава да су цене закупа станова и трошкова комуналија у Западној Европи много више него у Србији.

- Код нас, у центру Београда можете да изнајмите стан за 350 евра, док у Немачкој и Аустрији ни у централним зонама мањих градова то не можете за исти новац, јер је тамо три пута скупље - наглашава саговорник. - Такође, код њих су скупљи струја, гас, вода. Комунална предузећа су приватизована и цене се формирају тржишно.

У Србији, каже, може много јефтиније да се стекне некретнина. Стан од 100 квадрата могуће је у Београду купити за 100.000 евра, а у европским метрополама није.

Разлике између ЕУ и Србије постоје и у расходима домаћинстава за културу и рекреацију. Грађани ЕУ издвајају 9,1 одсто, а у нашој земљи четири процента мање. Према речима Малиновића, то не значи да се просечан Србин мање рекреира, нити да ређе посећује културне манифестације у односу на просечног Европљанина.

- Суштина је да су код нас цене улазница за различите културне догађаје, као и услуге које се односе на рекреацију, неупоредиво ниже - наглашава наш саговорник.

Наводи пример недавно одржаног концерта Здравка Чолића у "Штарк арени" за који су улазнице у партеру коштале од 1.400 до 1.700 динара. Замислите да у Западној Европи, додаје Малиновић, звезда таквог ранга наступа у најпознатијој дворани за 15 евра. То је немогуће.

СРБИЈА НА 48 ОДСТО ПРОСЕКА ЕУ

СТВАРНА индивидуална потрошња по глави становника изражена стандардима куповне моћи је мерило материјалне добробити домаћинстава, а у земљама чланицама ЕУ прошле године знатно је варирала, показују подаци Евростата. У Бугарској је износила 56 одсто од европског просека, а у Луксембургу 135 процената. Само десет земаља ЕУ имало је стварну индивидуалну потрошњу вишу од просека. Србија је била на 48 одсто просека ЕУ.

ПРЕКОМЕРНО ТОКОМ ПРАЗНИКА

ЖАРКО Малиновић истиче да структура личне потрошње домаћинстава помаже произвођачима и трговцима да разумеју потрошачке навике.

- Код нас се током празника највише рекламирају прехрамбене намирнице зато што наши грађани имају навику да спремају прекомерне количине хране у том периоду - објашњава Малиновић. - Тај образац понашања може да се прати годинама, јер су на исти начин поступали и наши родитељи и деде и баке.