Луке без мора: Велики пројекат којим Србија постаје „капија Солуна“, а иза свега стоје Русија и Кина

Суве, додуше, али подједнако значајне за претовар терета, чиме би, практично, постала капија солунске луке за овај део Европе.

Могућност инвестирања у такозване "суве луке" у Србији, односно контејнерске терминале, најавио је ових дана извршни директор Лучке капетаније у Солуну Сотирис Теофанис.
Суве луке укрштају пругу и пут

Новим инвестицијама Лука "Солун" жели да се позиционира као регионални транспортни центар. Отуда и намера да Луци обезбеде приступ највећих превозника. Са друге стране, Србија, као средиште и незаобилазни део транспортне и саобраћајне мреже југоисточне Европе, има велики интерес за сваким видом сарадње у тој области.

По оцени професора економике саобраћаја на Економском факултету у Београду доктора Слободана Аћимовића, иницијатива коју је изнео директор Луке „Солун" је јако добра. Тим пре што је Србија још 2011. године планирала изградњу терминала.

- Те, како их је он назвао, 'суве луке' су у суштини интермодални логистички терминали на местима где се сучељавају пруга и пут. То је начин да се повећа и убрза проток контејнера кроз Србију, што је опет у вези са већим усмеравањем поморског саобраћаја преко Луке 'Солун', који би онда даље ишао овим такозваним ''новим Путем свиле у срце Европе", преко Северне Македоније, Србије и Мађарске - објашњава Аћимовић.

Иницијатива итекако има смисла, сматра он, поготово што Србија, практично, нема интермодални логистички терминал. Једна приватна компанија је, како каже, нешто доградила у Добановцима, и нешто врло мало постоји у Макишу на такозваној ранжирној станици у Београду. Али, суштински, ми још немамо озбиљан мултимодални логистички терминал.
Повећава се транзит

А транзит робе кроз нашу земљу је, по подацима Управе царина, све већи.

На повећање броја транзитних декларација пре свега је утицало то што је наша земља у фебруару 2016. године приступила Конвенцији о заједничком транзитном поступку (НЦТС), речено је у Управи царина.

Последњих година укупан број транзитних декларација константно расте. У 2016. години их је било нешто више од 1,3 милиона, у 2017. години је забележено више од 1,4 милиона, а прошле године близу 1,6 милиона декларација.

С обзиром на стање српске железнице, не чуди што је убедљиво највећи број декларација у друмском саобраћају, и он је из године у годину растао, а прошле године је достигао више од 1,5 милиона декларација. Бројка у железничком транспорту је, у односу на око 20.000 декларација у 2016. години, у прошлој години пала на нешто више од 18.000.

Аутоматизацијом транзита царинска служба је омогућила да се роба из ЕУ, земаља ЕФТА, Турске и Македоније кроз Србију превози на основу електронске декларације, чиме је за транзит робе граница практично престала да постоји, кажу у Управи царина. То ће у будућем транзиту робе из солунске Луке, такође, бити од значаја.
Важна и традиција

Сарадња Србије са Луком „Солун", која је повезана са 15 лука у осам различитих земаља, а у највећем броју са другим лукама у Грчкој, а потом и са оним у Турској, међутим, није само економско питање, већ и питање традиције. На то је указао и њен директор Теофанис.

Ослонац Србије, а потом и Југославије на солунску Луку траје од почетка прошлог века. Краљевина Србија је у 1911. години преко Солуна извезла око 80.000 тона робе - прехрамбених производа и стоке, а Краљевина Југославија је од 1933. године до почетка Другог светског рата отпремала преко Солуна око 160.000 тона робе годишње.

После Првог светског рата у Солуну је постојало око 100 разних трговачких предузећа и две банке чији су власници били наши држављани, а 1921. године је формирана и Трговачко-индустријска комора Краљевине СХС у Солуну, чији су чланови били наши држављани који су се бавили трговином у Солуну.

Од марта 1924. године, према потписаном уговору са трајањем од 50 година, функционисала је Југословенска слободна зона у Солуну, која је са отпремањем терета престала октобра 1975. године.