Стручњак упозорава на хаос у попису: Држава не зна где је жито, то ствара озбиљан проблем

СРБИЈА зна колико сваке године са њива буде скинуто пшенице, али не зна где се она и налази, то јест нема прецизне податке где се складишти добар део рода. Разлог томе је што не постоји попис силоса и подних складишта, где се пшеница смешта, а самим тим не зна се ни у каквим се условима држи.

Како нам је потврдио Вукосав Саковић, председник Удружења "Жита Србије", тачно је да држава нема попис, а надлежни нису упућени у то у каквом су стању простори за складиштење жита. Сигурно је да има модерних и нових, али и оних где приручне машине гурају пшеницу, тако праве лагер и мешају квалитетно са лошим зрном.

- Свако има свој интерес, али је циљ државе и удружења да пољопривредници сеју декларисано семе, да се пшеница заштити, разврста по квалитету и да коначно знамо чиме располажемо - казао нам је Саковић. - Ове године имали смо више од 12 милиона тона пшенице, све је то ускладиштено, а ми не знамо где се налази. Ништа се не налази на летини, све је склоњено, па самим тим то значи и да постоји складишни простор за толике количине.

Наш саговорник наглашава да је управо из ових разлога неопходно да се уради попис свих простора, било да су силоси или подна складишта. За разлику од силоса, где камиони који довозе робу имају усипни кош и тракастим левцима роба иде у ћелије, па се аутоматски распоређује по квалитету, код подних је све на гомили. Ту дође багер, гура робу по писти до складишта, па на њу стави другу. То значи да су помешана зрна различитог квалитета.

Како објашњава Саковић, када се пшеница смешта у подна складишта, део буде прегажен, нека се изломи, тешко ју је заштитити и не може да се проветрава, јер је "затрпана" у гомили. То све утиче на њен квалитет.

- Када се радио попис пољопривреде, биле су ставке колико има кошева, амбара и неких других складишта, али не и силоса и подних складишта за житарице. Наше Удружење покушава то да утврди. Имамо и обећање министра пољопривреде да ће помоћи да се овакав попис под хитно уради - истиче наш саговорник.

ОДМАХ ПОСЛЕ РУСИЈЕ

НА недавно одржаном скупу Serbia grain konferens 2019, једна од познатих мултинационалних компанија изложила је студију о квалитету српског жита. Према речима Саковића, њихова анализа, за Црноморски регион, тржиште где ми покушавамо да опстанемо, показала је да се наше зрно, по квалитету, налази одмах после руског.

- То је велика похвала и због тога морамо да поведемо рачуна да се квалитетна и лоша зрна не мешају - каже Саковић.