Мењају шницле за кукуруз

ВЛАДА Србије је донела одлуку о интервентном откупу пшенице и говеђег меса. Како објашњавају аграрни стручњаци, ово је већ други позив државе да мења говедину за кукуруз, јер је извоз за Турску у неком моменту био стопиран. Размена ће се радити по паритету - 17 килограма меркантилног кукуруза за килограм товне јунади.

Како је рекао министар пољопривреде Бранислав Недимовић, интервентни откуп је овог пута покренут на иницијативу неколико удружења, јер је извоз јунетине у Турску у једном тренутку био заустављен. Када је реч о пшеници, држава ће за 1,8 килограма меркантилне моћи да добију килограм семенске пшенице.

Министар Недимовић је изјавио да је извоз за Турску поново успостављен и да држава жели да у што краћем временском пероду ослободи пољопривредне произвођаче трошкова који су настали због извоза јунетине за Турску.

Прочитајте још - Недимовић: Српска говедина и на кинеском тржишту

- Код извоза јунади већ дуже време постоји проблем, јер нису реализоване утврђене квоте јунећег меса - испричао нам је Милан Простран, агроекономиста. - Јунад су порасла, створио се проблем, јер их Турска није купила. Ово је већ други оглас државе да мења јунеће месо за кукуруз. Сигурно је да приозвођачи који су ушли у производњу јунећег меса због извоза у Турској имају дозу незадовољства. Чим јунад порасту, цена пада. То свакако не значи да ће месо у радњама бити јефтиније. Наиме, јунетина има високу цену, а то је резултат у говедарству. И даље имамо пад броја говеда, чак и у односу на 2018. годину.

Према речима Пространа, држава покушава да уговорене аранжмане компензује за уговорену размену. Била је повољна извозна цена ка Турској, али с обзиром на то да су јунад сад порасла, изгубила је на квалитету, па и на цени. Јунад која иде у извоз има од 450 до 500 килограма, док је сад већ достигла тежину од 600 килограма.

Када је реч о пшеници, сматра Простран, држава покушава да стимулише и све оне који су били разочарани њеном ценом на тржишту.

Прочитајте још - Још више у развој сточарства

- Било је доста најава пољопривредника да неће улазити више у сетву пшенице - објашњава Простран. - Да им је економски неинтересантна. Пшеницу, међутим, морамо да сејемо. И држава сада стимулише ту сетву. Ово је један од начина. Да се кроз размену, ипак, иде до већег процента декларисаног семена.

КОЛИЧИНЕ СА ТАВАНА

У Србији је сада посејано око 40 одсто пшенице са тавана. Код приноса, сигурно је да квалитет семена утиче са 50 одсто. На залихама има довољно декларисане сорте семене, и сада желе на време стимулишу пољопривреднике, јер припреме за сетву ускоро почињу.