И жито испашта због времена

ЖЕТВА пшенице је завршена, а приноси су за неких 10 одсто мањи него прошле године. И нису само приноси мањи, већ је и квалитет знатно лошији, па је више сточног зрна него оног за хлеб. А, када је реч о цени, килограм је око 18 динара, што је, како сматрају стручњаци у пољопривреди, једна од бољих с обзиром на квалитет.

Председник Удружења "Жито Србије" Вукосав Саковић, каже да је тешко било поновити прошлу, рекордну годину, јер су приноси лане били на нивоу државе пет тона по хектару, а ове 4,5. Мање је за неких 10 одсто, али је проблема са пшеницом било током читаве године. Од сетве, јер је ницање почело у децембру и јануару, па екстремна суша у марту и априлу, да би киша у мају, осим што је обокорила пшеницу, наставила да пада више него што треба, па је то утицало на принос и квалитет.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Сад је пет пута више сезонаца

- Прошле године проблем са пшеницом је било проклијавање, јер је жетва дуго трајала - говори Саковић. - Сада је мука са ниским хектолитрима, што је последица временских прилика, али и тога што се мало употребљава семе за сетву, већ се користи меркантилна пшеница. Одабиром сорте и сами пољопривредници утичу на квалитет. Јурећи сорту која даје веће приносе, добијају нижи квалитет зрна. Постоје одређене сорте које су веома родне, али су нежне, па у екстремним временским условима "падају" на параметрима квалитета.

Пшенице има и за извоз. Како објашњава наш саговорник, милион тона пшенице ће бити за извоз, али ће то ићи много теже, због високе цене.

- Оно што можемо да добијемо за сточну пшеницу је око 15 динара, а код нас иде од 17 до 17,30 динара за килограм. Наши пољопривредници сада не желе да продају, определили су се за чекање. Показало се прошле године да им се то исплатило, али за ову годину нисам сигуран. Лане смо одмах после жетве много пшенице извезли, што сада није случај - каже Саковић.

Када је реч о квалитету, српска пшеница има озбиљан проблем код хектолитара, али је ситуација слична и у целом региону - у Хрватској, јужном делу Мађарске, Румунији и Бугарској. Наш саговорник сматра да постоји разлог за узбуну, али са аспекта да се поведе рачуна шта се сеје ове јесени.

- У целом свету сеје се пшеница за различите намене, а пре две године се отворила тема о сортама које по квалитету више одговарају за сточну храну, а мање за производњу хлеба - објашњава Саковић. - На млинарима је да бирају и да пазе од чега праве брашно, јер је неквалитетно, пекари га неће куповати.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Испод "Поља Е" у Колубари лежи 450 милиона тона угља

КУКУРУЗ

ЈЕДНА киша биће довољна да приноси сунцокрета, кукуруза и соје буду ове године рекордни. Како каже Саковић, пролећни усеви на њивама су тренутно више него добри, изузев на оним местима где су били јак град и поплава.