Плаћамо трговцу, па га кесом рекламирамо

ДОК се кесе са жигом фирме у појединим земљама региона третирају као рекламни материјал и не смеју се продавати, у Србији је дозвољено да рекламу плаћа - потрошач. И по нашем закону се пластична амабалажа на којој је име трговинске куће сматра рекламом, али се може продавати. И то по препоруци локалних самоуправа, са еколошким циљем потпуног укидања најлонских кеса као великих загађивача природе.

Да ли се кесе са логотипом фирме третирају као промотивни материјал или не? У потрошачким организацијама верују да таква кеса не би смела да има цену, јер се на њој промовише предузећа. С друге стране, тржишни инспектори сматрају да та продаја не угрожава права потрошача и није санкционисана Законом о оглашавању.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Нема разлога да векна поскупљује

- Кесе са именом фирме су реклама, и њих су трговци финансирали из посебног фонда - каже Петар Богосављевић, председник Покрета потрошача Србије. - У време када се танке кесе нису наплаћивале, имали смо неколико случајева тужбе против трговаца за продају већих и чвршћих кеса. Продаја кеса са именом трговца се и према нашим законима сматра рекламом и не би смела да има цену.

У Тржишној инспекцији, међутим, истичу да кеса у коју потрошач пакује производе које је купио представља производ, односно робу.

- Како бисмо дошли до одговора да ли трговци имају право да продају робу коју су пре тога поклањали, морамо прво поставити питање како је дошло до поклањања кесе као робе и да ли трговац сме да поклања робу - пита се Иван Кадовић, тржишни инспектор - координатор Одељење за контролу промета Министарства трговине, туризма и телекомуникација. - У складу са чланом 44. став 1. Закона о трговини, трговац може да нуди робу, односно услуге са нарочитим продајним подстицајима, па се у истом члану као вид подстицања продаје поред снижења цене, учешћа у наградној игри, спомињу и пратећи поклони. Дакле, поклањање кесе представља вид продајног подстицаја у интересу трговаца који очекују од потрошача да што више купују, а да притом не брину о количини кеса које ће им требати за паковање.

У једном моменту, како истиче инспектор Кадовић, на иницијативу регулативе у Европској унији, локална самоуправа је донела препоруку према којој је уведена нова пракса наплате кесе која није профитно оријентисана.

- Ова продаја има за циљ одвраћање грађанства од пластичних кеса, односно увођење навике ношења сопствене торбе за вишекратну употребу - каже Кадовић. - Дакле, трговци морају да бирају други начин подстицања продаје и приморани су да врше продају кесе коју су поклањали. Логотип или жиг фирме представља заштићену интелектуалну својину и контролни орган државне управе није овлашћен да санкционише трговца због употребе жига своје робне марке на роби коју продаје, као што нико нема право самовласно да користи жиг, односно да кривотвори производ у складу са Законом о посебним овлашћењима ради ефикасне заштите права интелектуалне својине. Добровољним одустајањем трговца од продајног подстицаја поклањања кесе, на препоруку државног органа због еколошких мотива, нису угрожена права потрошача по Закону о заштити потрошача. Продаја робе са жигом трговца, па тако ни кеса са логотипом трговца није санкционисана Законом о оглашавању.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Српско крафт пиво на рафовима широм света