Куповна моћ у Србији расте полако

С. БУЛАТОВИЋ

уторак, 08. 01. 2019. у 21:03

Куповна моћ у Србији расте полако
Потребно је најмање пет година да би наш стандард био значајније бољи. Рок би био довољан, ако би годишње привреда јачала око четири одсто

ГРАЂАНИ у тек започетој 2019. години могу да се надају малом расту стандарда, економисти кажу око четири одсто. Државне институције улазе са забраном запошљавања, али се "појачање" очекује у приватним редовима. Банкари, верују стручњаци, немају оправдања да у предстојећој години обрачунавају веће камате. А докле је зајам повољан, цене квадрата у Србији - неће падати.

Да би се осетније повећао стандард људи, економиста Милојко Арсић напомиње да је потребно да прође бар пет година, у току којих ће реалне зараде из године у годину расти по стопи од око четири одсто. Зараде би у том случају кроз пет година имале за више од 20 одсто већу куповну моћ него сада.

- У еврима њихов раст могао би да буде нешто већи, и оне би достигле вредност до 550-600 евра - додаје Арсић. - Овакво повећање куповне моћи зарада је врло оптимистично и оно подразумева да се производња у наредних пет година повећава по стопи од 4,5-5 одсто, што ће бити тешко остваривао имајући у виду ниске инвестиције, слабе институције и споре структурне реформе. Запослени у сектору државе ће од почетка наредне године имати у просеку веће плате за девет одсто. Када је у питању државни сектор у наредној години не постоји оправдање за додатно повећање плата.

Има оправдања да се размотри повећање плата у јавним предузећима у којима оне нису расле од 2014. Али само за предузећа која добро послују и имају високе инвестиције, као и за оне запослене чије су плате ниже од тржишних, па се предузећа суочавају са одливом кадрова.

ПРОЧИТАЈТЕ И:Куповна моћ нам је све мања

- У неким сегментима, попут здравства, биће потребно додатно запошљавање - верује Милојко Арсић. - У јавним предузећима постоји вишак неких категорија запослених, администрација, али и потреба за запошљавањем одређених кадрова, инжењара, информатичара, мајстора, како би се надоместио одлазак у иностранство, приватни сектор и пензионисање.

Камате су током 2018. на радост клијената, биле у паду. Професор Хасан Ханић, директор Београдске банкарске академије очекује да ће услови остати слични.

- У односу на текућу годину, у 2019. услови за узимања кредита, било стамбених, потрошачких и било којих других, неће се по мом мишљењу значајније променити - каже Ханић. - Очекујем да ће каматна стопа као цена кредита остати на приближно истом нивоу, пре свега зато што се може очекивати да ће стопа инфлације, која представља једну од најзначајних детерминанти каматне стопе, и у наредној години бити релативно ниска. С обзиром на очекивана макроекономска кретања и монетарну политику Народне банке, ни девизни курс не би требало да осцилира у већем опсегу. Нема довољно разлога да верујемо да ће на међународном тржшту новца доћи до значајнијих колебања која би могла да се одразе на тржиште кредита у нашој земљи. Наша привреда је, уопште узевши, постала знатно отпорнија на екстерне шокове.


НЕМА РАЗЛОГА ЗА ВЕЋЕ ПОРЕЗЕ

ПРОМЕЊЕН је читав сет пореских закона, а економисти верују да разлога за веће намете нема.

- Не постоје разлози за повећањем пореза у наредној години, јер ће фискална позиција Србије у наредној години бити добра - каже Милојко Арсић. - Штавише, могуће је да ће она бити нешто боља него што је планирано, па би у том случају требало додатно смањити фискално оптерећење рада или повећати јавне инвестиције. Што се тиче осталих трошкова са економског становишта би било оправдано да се у наредним годинама постепено повећава цена електричне енергије, како би се обезбедила средства за инвестиције у повећање производње, али и заштиту животне средине.


Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (21)

Драган Јовановић

08.01.2019. 23:42

Да пробам поново. Наслов би требао да буде: " Куповна моћ у Србији брзо пада ."

PreleP

09.01.2019. 01:53

Naravno da raste kad izvozimo papke. Tako smo omogucili sebi da uzivamo u ZLATNOM DOBU.

Miro

09.01.2019. 02:08

Čisto matematički, postoji i negativan rast... Nenapredni kritičari zovu ga jednostavnije - pad

Olivera J.

09.01.2019. 05:00

Zašto opet ne dozvoljavate komentare čitalaca? Na šta to liči, stvarno treba da se stidite !

Necer

09.01.2019. 05:38

Trideset prvu godinu radim u trgovini. Isto mesto,isti lokal. Nikada teza situacija,nikada veca besparica.

Tina

09.01.2019. 08:45

@Necer - Baš tako. Pored nemastine koja je alarmantna, kupci su postali jako nervozni i cesto raspolozeni za raspravu, bez pravog razloga. Takodje, oseca se u zadnjih godinu dana povecana stopa alkoholizma kako kod muskaraca tako i kod zena i to u srednjoj dobi.

Orvel

09.01.2019. 06:32

Sa koliko sendvica je Brnabicka platila ovaj naruceni teks epp-a zivota u Srbistanu.

Mestanin

09.01.2019. 06:58

Da , kupovna moć raste . Ali vrlo slabo. Zemlje u okruženju imaju brzi rast . Lepo je napisano šta su problemi , odličan članak

Ljiljana K.

09.01.2019. 10:09

Tačno pre 3 godine sam otišla u penziju. Beležim baš svaki trošak. Samo za ishranu i higijenu dajem 60% više nego u momentu penzionisanja, iako sam se polako odrekla svega iole kvalitetnijeg. Kupujem najjeftiniju hranu. Pre toga sam mogla sebi ponešto i priuštiti. O izdacima za lekove nema govora. A sve više treba. Da nevolja bude veća, nakon 36 god i 4 mes rada, stambeno pitanje sam rešila tek pred odlazak u penziju, pa umesto za stambeni kredit stranoj banci deo penzije mi je otiman.