Брнабић: „Неред” у глобалној економији шанса за Србију
13. 12. 2018. у 11:17
Премијерка отварајући конференцију о будућности извођачких уметности у Србији, рекла да инсистира на дигитализацији јер за нас нема веће шансе да постанемо конкурентнији
Фото: Танјуг
Прочитајте још: Министарство финансија и ПКС представили програм економских реформи од 2019. до 2021.
Брнабић је, отварајући конференцију о будућности извођачких уметности у Србији, рекла да инсистира на дигитализацији јер за нас нема веће шансе да постанемо конкурентнији, да људи остваре потенцијале и да се не такмичимо по томе колико смо јефтини, већ по томе колико смо паметни и способни и покажемо нашу креативност и стваралачку енергију.
"Да створимо друштво и економију засновано на знању, креативности и иновацијама, а не на радно-интензивним инвестицијама које не доносе пуно додатне вредности. То је оно што се у економији зове - да идемо од ''investment-driven'' на ''innovation-driven'' енокомију", поручила је премијерка.
Прочитајте још:Брнабић: Српско-кинески односи на врхунцу
Подвукла је да је једини начин да се брзо подигне стандард - да талентовани, креативни људи остају у земљи и да се подигне квалитет живота.
Указала је и на значај дигитализације у јавној управи, како бисмо имали ефикасну управу као истински сервис грађана.
"Још је један важан разлог зашто је 4. индустријска револуција, односно дигитализација, наша велика шанса. Једну ствар коју она доноси је тзв. '''disruption'', односно ''неред''. То је оно што највећи број земаља дефинише као највећи изазов ове револуције. За нас то није изазов већ шанса. За нас је ''неред'' уобичајена ствар. Ми већ неколико деценија живимо у друштву у ком је ''неред'' стандард. Коначно нешто што нам је стално било мана можемо да искористимо као највећу предност", рекла је Брнабић.
Навела је да много времена проводи бавећи се реформом образовања, како би се створио систем у коме млади аналитички размишљају, и културом, пре свега креативним индустријама, јер без тога нема победе у 4. индустријској револуцији.

Захвалила им се, као организаторима конференције, што су, иако се политички не слажу са владом, одговорни и што су прихватили да заједно раде на променама, које су добре за цело друштво.
„Иако неке од чланова Савета део јавност назива пудлицама, ти људи чине напор да се наше друштво помери напред, макар за један милиметар. Ако се то догоди, ја сам задовољна“, рекла је премијерка.
Навела је да се ради на стварању бољих услова за креативност и да је спроведено опсежно истраживање стања сцене у извођачким уметностима, из којег се могу извући важни закључци о тренутном стању и проблемима.
„Радимо на решавању питања одласка професионалних играча у пензију. Тражимо и на добром смо трагу да нађемо још простора где би се могле вежбати и изводити представе, у Београду и широм Србије“, рекла је Брнабић.
Подсетила је да на отварање Музеја савремене уметности и Народног музеја, те додала да предстоји завршетак реконструкције позоришта „Бора Станковић“ у Врању, Народног позоришта у Суботици, обнова сцене „Ступица“ у ЈДП-у.
„Радимо и на завршетку реконструкције и изградњи мале сцене Народног позоришта у Нишу, реконструкцији Ðумуркане за потребе ансамбла Коло, у изради је пројекат за нову концертну салу на Ушћу која ће у извесној мери моћи да се користи и за представе и балет, зграду за Факултет музичке уметности...“, навела је Брнабић.
Ради се, додала је, на томе да се култура и привреда боље повежу, те да је Министарство културе донело Правилник према коме се улагања правних лица у културу сматрају као расход до пет одсто укупних прихода правног лица, што је значајно више него ранијих 1,5 одсто, а проширен је и списак области улагања.
Подсетила је и на платформу „Србија ствара“ („Сербиа Цреатес“), као и на то да ће наредне године први пут ван Цириха и то у Београду бити одржана важна светска конференција „Wорлд Миндс“.
„Зашто толико инсистирам да као земља урадимо нешто у култури? Оно што су била министарства полиције и војске у 20. или у 19. веку - министарства моћи једне државе, то су, за паметну државу у 21. веку, министарства културе и образовања. У 21. веку победиће они који се такмиче памећу, иновативношћу, креативношћу и инидивидуализмом“, поручила је Брнабић.
Пре обраћања премијерке, чланови Независне културне сцене Србије, који су били у сали Југословенске кинотеке, где се скуп одржава, протестовали су због одржавања конференције о будућности извођачких уметности.
Њих шесторо су, један по један, устајали и читали текст у којем се каже да савремене уметничке праксе нису и не би смеле да се посматрају у светлу креативних индрустрија.
“Оне нису средство за дотеривање и ојачавање капиталистичких структура, већ јавно добро. Актери савремених уметничких пракси критичну функцију уметности претпостављају апологетској, стога такве праксе не могу бити асимиловане концептом креативних индустрија", поручили су они.
Поделили су програм у којем, између осталог, позивају Министарство културе да преузме одговорност и кроз дијалог са јавношћу интензивира рад на Стратегији развоја културе, а у прогласу се поставља и питање "зашто се развој креативних индустрија ставља испред потреба већине актера у независном и јавном сектору".
Премијерка их је саслушала и одговорила да је Савет за креативне индустрије тело које нешто предлаже, а да се након тога доносе одлуке које ће бити на корист грађана.
Она се захвалила представницама на учешћу у конференцији, истакла да је важно да се разговара и позвала их на разговор у којем ће изнети своје ставове.
Hale
13.12.2018. 11:28
Taj projekat nam je odlicna sansa.
Treba iskoristiti šansu.
Moramo biti svesni da je ovo 21. vek i digitalizacija i tehnologije u punom jeku napreduju...ukoliko zelimo da budemo konkurentni i nastavimo svoj razvoj zaista se moramo posvetiti razvoju informacionih tehnologija
Moramo iskoristiti sve mogućnosti koje nam se pružaju.
To je velika sansa i Srbija treba da je iskoristi kako bi privukla sto vise stranih investitora.
Коментари (93)