Банке договориле папрене провизије

Бројне услуге у банкама би могле да буду знатно јефтиније, упит стања на банкомату би могао да буде бесплатан, а налози дати преко мобилног телефона или компјутера не би се плаћали као на шалтеру... Сумњу да се банке договарају о ценама својих услуга, па тиме практично спречавају могућност да грађани плаћају ниже банкарске провизије, показала је Народна банка Србије. Управо због могућности картелског понашања банака, гувернер Јоргованка Табаковић, наводи да ће у тој области бити посла за централну банку.

- У овом тренутку, када многе банке чекајући да на снагу ступи закон који ће их обавезати да транспарентно дају и назив и цену свакој од услуга да би упоредивост могла да грађанима омогући да се определе за најбоље и најјефтиније, за нас се отвара питање постојања картелског понашања у банкарском сектору - истакла је гувернер НБС, наводећи да "то не раде неке, већ да то раде многе банке".

Гувернер је, такође, наговестила да овакво понашање банака "покривају" одређена струковна удружења.

ПРОЧИТАЈТЕ И:Штедимо троструко више динара

- Један од мојих квалитетних младих сарадника каже да је дошло време да преиспитамо шта раде надлежни да провере да ли они који су гранска удружења неких струка раде у интересу развоја одређене индустрије, или се у ствари баве покрићем таквог, не монополског, али картелског понашања. Биће ту посла за Народну банку Србије - каже Табаковићева.

Гувернер НБС није више желела да открива детаље, наводећи да ће саопштити резултате тек по обављеном послу.

Она се, претходно, осврнула и на бројна обавештења која банке протеклих дана шаљу својим корисницима, а односе се на обавезу издавања домаће платне картице сваком власнику текућег рачуна.

- Суочавамо се са многобројним информацијама које добијамо од банака које обавештавају грађане о увођењу "дина" картице. Спектар обавештења креће се од тога да неке банке почињу допис са: "Имамо задовољство да вас обавестимо..." до неких које свој допис почињу и завршавају са: "Извините, надамо се да нећете имати неке непријатности зато што је НБС одлучила да уведе 'дину'..." - наводи Табаковићева. - То говори о свести банака колико су нераскидиво везане са интересом својих клијената и колико су добронамерне да спроведу одлуке које регулатор супервизор НБС доноси, желећи да уради нешто што је у интересу свих грађана.

КАО У ЕВРОПИ

ПРИВРЕДНИ раст у Србији ће у овој години износити четири одсто - истакла је јуче гувернер НБС, напомињући да је централна банка ревидирала процену раста БДП са првобитно процењених 3,5 одсто. На то је, по њеним речима, утицао бржи раст грађевинарства и пољопривреде од очекиваног.

Она је истакла да је у јесен 2012, међугодишња инфлација износила 12,9 одсто:

- За мање од годину дана спустили смо је на 2,2 одсто и током наредних пет година очували на нивоу од два процента. Од тада до данас инфлација у Србији је на нивоу инфлације у европским земљама, и у јулу је износила 2,4 одсто.