За пластику дугујемо милијарде

ГОТОВО 34 милијарде динара, што је 286 милиона евра, дугујемо по кредитним картицама. Ово је најскупљи вид позајмице, одмах после “дозвољеног минуса”, с просечном ценом од 21,42 одсто годишње. Ипак, то грађане не спречава да их масовно узимају, па је тако, према подацима Кредитног бироа, у оптицају чак 1,2 милиона картица.

Постоје три врсте кредитних картица. Прва, такозвана чарџ картица, која плаћање одлаже за месец дана, служи да се краткотрајно премости тренутни недостатак новца. Банка на ове картице не наплаћује никакву камату, већ само трошкове одржавања (или такозвану чланарину), па је ова врста зајма “преко пластике” најисплативија.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Међубанкарске накнаде за картице биће ограничене на 0,2%

Друга врста картица је она код које банка дуг аутоматски дели на договорени број рата, најчешће три, шест или 12. Ова врста позајмице већ има своју цену, иако неке банке за њу не наплаћују каматну стопу, већ такозвану накнаду, која се обично “скида” с првом ратом и креће се, најчешће, од неколико стотина па до 1.000 динара, што зависи од висине пазара.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Кредитне картице празне новчанике

Најскупља кредитна картица је - револвинг. Када се њом пазари, у старту може да се рачуна да ће купљена роба по отплати да кошта бар 30 одсто више. Јер овде се сваког месеца намирује одређени проценат дуга, најчешће минималних пет одсто, док на остатак иде камата. Од тако увећаног износа, следећег месеца поново се плати пет одсто, а на остатак дуга се зарачунава камата... Из зачараног круга “камате на камату” дуго се излази, нарочито ако кориснику недостаје финансијске дисциплине, па чим отплати део овог “самообнављајућег” кредита улети у нови трошак.

Банке у својој понуди обично имају комбинацију ових кредитних картица. Тако истовремено једна иста картица може да буде и “чарџ” (ако се цео пазар намири до одређеног датума идућег месеца па се не плаћа ни камата), и картица “на рате” (ако СМС-ом обавестите банку да делите износ на више месеци), и, на крају - револвинг, када дужник пропусти све ове датуме и рокове па му банка зарачуна камату на цео износ и месечно га дужи за одређени проценат укупног дуга.

Свака ова картица, у случају када се тако договоре банка и одређени трговац, може да служи и за плаћање на рате, без икакве камате и накнаде, и то директно на продајном месту. У том случају трговац продату робу не наплаћује одмах у целости, иако “провлачи” картицу на цео износ, већ добија сваког месеца део рате, као што се и клијенту банке сваког месеца са рачуна скида исти толики износ.