Љубомир Михајловић: Паре сам тајкунима давао и шаком и капом

КОМЕРЦИЈАЛНА банка је од од свог оснивања 1992. године била банка - стуб државе и српске економије. Поносим се што сам увек радио у интересу државе, и када је на власти био Милошевић, и када је био Ђинђић. Само је мени Милошевић дозволио да у Србији купујем марку за десет, а комшијама да је продајем за 30 или 40 динара. У предвечерја рата, прикупио сам више стотина милиона марака. Од тога смо направили девизне резерве, које смо држали у једном подруму на Црвеном крсту. Све девизе су искоришћене кад је наступила економска блокада, ратови у бившој СФРЈ. Све што сам радио било је у функцији државе.

Овако, у интервјуу за "Новости", говори Љубомир Михајловић, надалеко познат као Љуба Шиптар, оснивач и некадашњи председник Комерцијалне банке, човек са титулом "банкара над банкарима". Од њега и данас, иако је одавно у пензији, многи бизнисмени из Србије и окружења траже савете и помоћ, као и поједини председници држава и премијери из екс-Југославије. Највећа љубав Михајловића је Комерцијална банка, коју види једино као српску и највећу банку у региону.

* Многе данашње, успешне домаће компаније су користиле кредите Комерцијалне банке за свој развој?

- Поносан сам што сам помагао предузећима. Банка због тога и постоји. Када је економија јака, добро је и нама банкарима. Могу отворено да кажем, а већ сам о томе говорио: сви водећи српски привредници настали су и развијали се уз моју помоћ. Већ сам им помињао имена и ниједан се није јавио да ме демантује, да каже: "Љубо, ниси у праву". Захваљујући Комерцијалној банци, настали су "МК комерц група", "Тодор" из Врњачке Бање, "Ктитор"... Бабовићима је банка дала зајам од 22 милиона евра за куповину "Сојапротеина", то је тада била највећа приватна фирма. "МБ Родић" је добио паре за пивару. Мишковић је користио кредите Комерцијалне банке, али и куповао много девиза, јер његова Делта банка није имала довољно. Чак сам му помогао, пред Нову 2003. годину, да извуче своју банку из проблема. Пребацио сам му више од 1,5 милиона марака, у динарској противвредности.

* Да ли сте финансирали и политичаре, да ли вам је неко од њих тражио новац?

- До 2000. године никада ме ниједан политичар није звао да тражи новац, било за фирму, или лично за себе. После 5. октобра, готово да није било политичара који ме није директно звао да тражи за себе, али и за поједине фирме. За себе су хтели провизије од наводног "набацивања" нових клијената. Зоран Ђинђић, који ми је био пријатељ, упозорио ме је да се никако не хватам у то коло, јер бих тиме угрозио и своју и његову репутацију. Он је био частан човек. Ниједан политичар није могао да ме уцени. Једнога сам, нећу му помињати име, када је дошао у моју канцеларију и рекао шта хоће, избацио напоље. Рекао сам му: "Мислио сам да ти дам кафу, као човеку, али сад ти ни то не дам."

* Комерцијална банка успела је до данас да опстане као домаћа. Сада се говори о њеној приватизацији. Шта ви мислите о томе?

- Комерцијална банка је у време рата и бомбардовања радила свуда где има своје пословнице. Никада није затварала своја врата, јер је банка наших грађана и наше привреде. Тако треба и да остане. За то има све услове. Свака држава треба да има своју банку, јер је тако и њој лакше да функционише.

* Како видите њен даљи развој?

- Комерцијална банка може да буде банка са приватним, домаћим капиталом. Имамо доста компанија које би могле да уложе капитал. На пример, "Мој бренд", који у свом систему има велики број реномираних предузећа, па и своју банку. Власници овог система паметно размишљају, јер је много лакше пословати са домаћом банком. Управо "Мој бренд" је, по мом мишљењу, и према резултатима које постиже, врхунска домаћа компанија.

* На тржишту имамо много банака, зар конкуренција не утиче на то да услуге буду повољније?

- Треба да будемо поучени искуством Хрватске, Босне и Херцеговине и Македоније, тамо су све банке приватизоване тако што су их купили странци. Сам Месић ми је рекао да је Хрватска направила велику грешку. Рекао ми је: "Љубо, немам ниједног банкара којег могу да позовем. Кажу, морамо да се консултујемо са централом." Знате како је, страна банка је страна за нас. А, за домаћу банку, централа је у Светог Саве број 14. И друго, ми знамо обичаје, знамо менталитет, знамо привреду, знамо све. И што је најважније, домаћа банка је јефтинија од страних. Према томе, наша привреда и наши грађани треба да се окрену, под једнаким условима - истичем, под једнаким условима - домаћој банци. И државе у Европској унији имају своје банке, као Словенци НЛБ банку.

* Комерцијалној банци се верује у Србији, али и у региону?

- То се види из биланса. Једна је од водећих банака по штедњи. То је поверење које су поклонили грађани и привреда. У мом граду, у Косовској Митровици, кажу кад бирају политичаре: Ако те чаршија хоће, бићеш изабран. Е, Комерцијалну банку чаршија хоће. Зашто је онда препустити странцима. Док сам ја био директор Комерцијалне банке, странци су држали свој новац у њој. Све светске институције, присутне у земљи, од Уједињених нација и амбасада, до хуманитарних организација, сви су били у Комерцијалној банци.

* Помињали сте регионално повезивање Комерцијалне банке?

- Да сам председник Владе, дао бих налог министру финансија да испита могућност да се страни акционари, Европска банка за обнову и развој и фондови исплате, да не буду више акционари Комерцијалне банке. То је највеће национално благо данас у Србији! А онда бих рекао министру финансија да направи тим и да се ишчисте биланси Поштанске штедионице, Српске банке и оне да се припоје Комерцијалној, као и Фонд за развој Србије. И да направимо јаку, моћну домаћу банку, где може да се интервенише у свакој ситуацији. То нећемо моћи уколико банку продамо странцима.

* Комерцијална банка је настала 1992. године у време велике економске кризе, а постала је веома успешна?

- Средином 1992. године, уз одобрење Народне банке Југославије, формирао сам Комерцијалну банку. Највише улога је имала Југобанка, око осам процената, "Дунав осигурање" седам, ЦИП један, РТС 0,5 одсто, Раја Родић седам, Жика Муштикла осам, а све остало су били грађани који су имали од један до три одсто акција. И Милан Панић, кад се кандидовао за председника државне заједнице, преко "Галенике" је купио пакет акција од десет милиона марака.