До печата за градњу само неколико дана!

СЕДАМ радних дана је обично довољно, али појединим градовима и општинама је по мери и седам пута дужи рок. Грађевинске дозволе, али и сва остала решења из овог фаха, у Србији се од почетка прошле године добијају електронским путем.

Локалне администрације и републичка администрација у том периоду су примиле чак 131.593 захтева, а решено их је 124.603. Рекордер у брзини је Опово, у коме су се предмети завршавали за свега два дана. На супротној страни, неславни првак је Кањижа, где се захтев решава за 49 радних, односно 71 календарски дан.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Сви беже од рада у пољу

Грађани су од надлежних најчешће тражили одобрења за извођење мање захтевних радова - веће адаптације, градњу ограда, малих енергетских постројења, постављање енергетских и антенских стубова... Таквих је било више од 25.000. Готово исто толико грађана и предузетника се спрема за градњу, пошто је затражено више од 24.000 локацијских услова. Пријављено је више од 21.000 радова, а “правих” грађевинских дозвола је тражено 15.440. Одобрено их је близу 12.000.

- Према расположивим подацима, на територији Србије од почетка увођења система ЦЕОП до данас укупно је издато 34.487 грађевинских дозвола - кажу у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. - У истом периоду је издато 9.259 употребних дозвола, што значи да је тренутно активно 25.228 градилишта. Наше министарство је од почетка 2016. до данас издало 295 грађевинских дозвола из своје надлежности. Пошто су инвеститори у обавези да наведу предрачунску вредност радова, која је саставни део решења о грађевинској дозволи, утврдили смо да је укупна предрачунска вредност свих грађевинских радова за које смо ми издали грађевинску дозволу 157,6 милијарди динара, односно 1,33 милијарде евра.

Статистика прати и где се највише издају дозволе. Она из месеца у месец показује да су грађевинари највреднији, а инвеститори најиздашнији у Београдској, а затим у Јужнобачкој и Јужнобанатској области. Администрације у просеку одбију 18 одсто поднетих захтева.

- Најчешћи разлози за одбијање захтева за грађевинске дозволе су нерешени имовинскоправни односи - кажу у Министарству грађевинарства. - Техничка документација се у неком времену може и уредити, али се дозвола не може добити због непостојања одговарајућег права на земљишту, несагласности сувласника, неодговарајуће врсте земљишта за градњу, у случају доградње због незаконитих објеката, или објеката без употребне дозволе.

У Националној асоцијацији за локални економски развој примећују да у захтевима често недостаје понеки документ. Али и да нису електронски потписани.

- Најчешћи разлог одбијања захтева за добијање неке од дозвола у поступку јесте непотпуна документација коју подносе грађани и компаније који желе да граде, или њихови заступници - кажу у НАЛЕД. - Поред докумената који недостају, дешава се да не доставе доказ о уплати одређене таксе. Међу грешкама које се појављују бележимо и случајеве да документација коју је потребно електронски потписати није парафирана, а то су углавном пуномоћја и овлашћења, копије планова и уплатнице.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: "Нестле" продао "Ципирипи"

Подносиоцима захтева дешава се и да не доставе техничку документацију у формату који је прописан за коришћење у електронском систему. Постоје и случајеви када је захтев упућен погрешном органу, што је такође разлог за одбијање.

ПРАВИ СЕ Е-ПРОСТОР

СЛЕДЕЋИ корак је формирање е-простора - информационог система за савремено просторно и урбанистичко планирање, који подразумева електронски начин пословања у припреми, усвајању, спровођењу и коришћењу државних, регионалних и општинских планских докумената.

- Е-простор ће омогућити да се подаци из катастра непокретности дигитализују, ажурирају и да се омогући њихова бржа, лакша и ефикаснија обрада - кажу у Министарству грађевинарства. - Суштина је да се поступак израде планских докумената скрати. Грађанима ће бити омогућен увид и на дигиталан начин.