Пораст кредита за стамбене квадрате

СТАМБЕНЕ кредите тренутно у Србији отплаћује 107.000 грађана, у укупној вредности од 383 милијарде динара (око три милијарде евра). Ови кредити, према подацима Народне банке Србије, и даље бележе раст који ће се, по свему судећи, наставити.

За три последња месеца 2017. одобрено је нових стамбених зајмова у вредности 20,7 милијарди динара.

- Настављен је опоравак стамбеног кредитирања, а висок износ новоодобрених стамбених кредита је за 19,4 одсто виши него у истом периоду 2016. - наводи се у последњем извештају о инфлацији НБС.

Банке су додатно ублажиле кредитне услове за становништво и очекују да ће се исти тренд наставити и током марта.

До крова над главом никад повољније!

Извештај НБС показује да су цене некретнина повећане током последњег тромесечја 2017. а раст је остварен и на годишњем нивоу, другу годину заредом, потврђујући опоравак тог тржишта.

- На основу раста броја издатих грађевинских дозвола и очекиваног даљег раста тражње за стамбеним кредитима, повољне тенденције се очекују и у наредном периоду - истичу у НБС.

Цена некретнина у Србији је, мерена индексом DOMex, повећана за 1,6 одсто.

- Цене некретнина веће су у свим регионима осим у јужној и источној Србији - истиче се у извештају. - Раст цена у последњем тромесечју 2017. био је најизраженији у региону Шумадије и западне Србије - 4,3 одсто, док су у војвођанском и београдском региону повећане за 2,3 одсто, односно један одсто. Посматрано на нивоу године, цене некретнина су у 2017. повећане другу годину заредом, и то за 1,4 одсто, вођене пре свега растом цена некретнина у Београду.

Просечна цена некретнина у Србији крајем прошле године износила је 888,8 евра по квадратном метру.

- Најскупље су некретнине у Београду - 1.177,1 евро, што је највиша вредност у протекле четири године - наводи се у извештају НБС. - И готово су двоструко више него у осталим регионима.

Дупла продаја стана (не)могућа

За разлику од цена, промет некретнина у последњем тромесечју 2017. опао је у односу на претходно тромесечје за 6,8 одсто. При томе је нижи промет забележен у свим регионима изузев шумадијског.

- И поред тог пада, укупан промет у 2017. био је за 7,3 одсто виши него у 2016. - закључују у централној банци.