Утростручена динарска штедња у Србији од 2012. године
26. 10. 2017. у 23:07
Динарска штедња грађана Србије износила је на крају септембра ове године 49,3 милијарде динара (око 413 милиона евра)
Thinkstock
Ови подаци јасно указују на поверење становништва у домаћи банкарски систем, наводи се у саопштењу НБС, објављеном поводом Светског дана штедње који се традиционално обележава последњег дана октобра.
Више каматне стопе на динарску у односу на девизну штедњу (на коју су каматне стопе блиске нули), ниска и стабилна инфлација, постигнута и очувана релативна стабилност динара према евру у протеклих пет година, као и чинејница да се приход на динарску штедњу не опорезује за разлику од прихода на штедњу у девизама, који се опорезује по стопи од 15 одсто, говоре у прилог већој исплативости штедње у домаћој валути, истичу из НБС.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ШТЕДЊА ГРАЂАНА: Сваке године у банке “легне” пола милијарде евра
Анализа исплативости динарске у односу на девизну штедњу орочену на годину дана уз претпоставку занављања штедног улога увећаног за камату (и умањеног за порез код девизне штедње), указује да је у последњих седам година било исплативије штедети у динарима.
Примера ради, штедиша који је септембра 2010. године положио 100.000 динара на динарску штедњу и сваке године обнављао уговор, добио би у септембру 2017. године око 35.000 динара (или скоро 300 евра) више у односу на штедишу који би у истом периоду и уз исте претпоставке положио 100.000 динара у еврима на девизну штедњу, објашњавају из централне банке.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Похвале Србији од ММФ за реформе
Да је динарска штедња исплативија од девизне штедње показује и анализа исплативости штедње у последњих годину дана.
Штедиша који је у септембру 2016. године положио 100.000 динара на динарску штедњу, добио би у септембру ове године готово 6.000 динара више (или око 50 евра више) у односу на штедишу који је у истом периоду и уз исте претпоставке положио 100.000 динара у еврима на девизну штедњу.
"Депозити физичких лица представљају значајан извор финансирања банака и доприносе стабилности финансијског система. Са становишта грађана, штедња представља најсигурнији начин очувања вредности новца и омогућава будућу потрошњу. Због тога је од посебног значаја стварање окружења које ће подстицати њено прикупљање и континуирани раст", поручују из НБС.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - "НЕДЕЉА ШТЕДЊЕ": Од камате нема зараде