Лакше до новца кроз уступање дела фирме

Д. И. КРАСИЋ

15. 09. 2017. у 16:00

У Привредној комори Србије одржан скуп о алтернативним начинима финансирања малих и средњих предузећа. Осим пара без камате, добијају и излазак на тржишта у региону

Лакше до новца кроз уступање дела фирме

Shutterstock

УМЕСТО скупог банкарског кредита мала и средња предузећа у Србији до новца за опстанак и развој могу да дођу и преко специјализованих инвестиционих фондова. Овај новац фирма добија без камате, а цена је - мањински удео фонда у власништву фирме.

Финансирање кроз удео у капиталу доноси обострану корист - и за фирме и за фондове, чуло се на скупу у Привредној комори Србије под називом "Јавно приватни дијалог о алтернативним изворима финансирања". Компаније на овај начин, уз преко потребан новац, добијају и знање и шансу за излазак на тржишта региона. А, фондови као мањински власници, кроз ширење фирме у коју су инвестирали и кроз пораст њених прихода увећавају сопствену имовину.

- За разлику од банака које очекују да им годишње платите два, три одсто на име камате, ови фондови вам помажу да ваша компанија приходе увећа и неколико десетина пута. У тој ситуацији је и власник фирме зарадио 10 пута више од иницијалне вредности своје компаније, а и ови фондови су зарадили не два, три одсто годишење, него два три пута више у односу на оно што су уложили - објашњава за "Новости" Владимир Павловић, директор консалтинг компаније Wm equity partners, која је организовала конференцију уз подршку УСАИД пројекта за боље услове пословања.

Он истиче да су за настанак и развој овог начина финансирања малих и средњих предузећа у Србији пре потребни подстицаји, у смислу информисаности и охрабрења компанија, него уклањање неких одређених препрека.

ИТ ПРЕДУСЛОВ - Све компаније које имају иновативну технологију имају веће шансе да успеју на међународном и светском тржишту. ИТ више није посебна грана, већ предуслов да у било којој грани успете на међународном тржишту - истиче Владимир Павловић.

Домаћа компанија Cube Тeam је 18 одсто свог власништва "препустила" инвеститору - холандском фонду Enterprise Innovation Fund.

- Уласком фонда у нашу компанију ми смо, осим финансија, добили могућност да остваримо нашу визију, коју нисмо могли да изградимо са пословањем и нивоом капитала који смо имали у Србији - каже за "Новости" Милан Попадић, један од оснивача фирме. - Србија је једно од најмањих тржишта у региону, ако се изузму бивше републике СФРЈ. А, свако ново тржиште захтева нови капитал. Ми смо то добили кроз могућност сарадње са фондом. Фонд нам је претходно тражио да испунимо конкретне захтеве који се односе на неке стандарде у смислу начина вођења фирме, администрације, још неких важних ствари које ће да утичу на дугорочну вредност. Зато се и трансформишемо из фирме која је била услужна у ИТ фирму. Трансакција је обављена крајем априла, а пре три недеље смо пустили нову апликацију у Бугарској, где још немамо канцеларију. Прве приходе у тој земљи очекујемо до краја године.


ОД 100 МИЛИОНА ДО МИЛИЈАРДЕ

- Када се саберу домаћи и регионални инвестициони фондови којима је Србија интересантна за улагање разговарамо сигурно о неколико стотина милиона евра, што није занемарљива цифра - истиче Владимир Павловић. - Међутим, с друге стране, то је значајно мањи износ у односу на оно чиме располажу банке. Верујем да ће у наредном периоду бити прилике да се ова индустрија додатно развије, па да буде присутна у милијардама на домаћем тржишту.



Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)

vlada

15.09.2017. 23:46

Nije to baš dobro. Treba razviti finansijska tržišta u narodu popularno rečeno Berza (odnosno BERZE, pošto ih ima više vrsta) pa se mogu plasirati ne samo vlasnički nego i instrumenti duga što je za nekoga bolje. Takođe treba raditi i na "Blagajničkim i Komercijalnim zapisima) kao i na izvedene HOV (hartije od vrednosti mada se pravilinije kaže VREDNOSNICE) pošto je izvršena dematerijalizacija pa u obliku "hartije" više se NE radi. Ustupanja na ovakav način nije (dugoročno) dobro za ustupaoca.