Цигле добијају нови стандард

НОВЕ стандарде ускоро добија и грађевински материјал. Припрема се Закон о грађевинским производима који треба да уреди фазе кроз које сваки мора да прође како би се уопште употребљавао, али и правила како се употребљава. После скоро пола века, цигла, цреп и плочица биће усклађени са европским правилима. Крајњи циљ је да смо сигурни да су у путеве и куће уграђени безбедни, квалитетни и трајни материјали.

Нова правила највише се тичу произвођача грађевинског материјала у Србији. Да би успели да се прилагоде новим правилима и припреме за нове стандарде, динамику примене будућих прописа предвидеће подзаконска акта.

- Произвођачи ће бити у обавези да крајње производе које стављају на тржиште, и који ће бити уграђени у објекат, произведу квалитетно, и документима преко надлежних институција, лабораторија и сертификационих тела докажу квалитет и правилност производа - каже Аца Поповић, специјални саветник у Привредној комори Србије. - Квалитет и административни послови могу изискивати инвестиције код појединих произвођача. Управо због ових евентуалних трошкова Привредна комора Србије је у сарадњи са Министарством грађевине, саобраћаја и инфраструктуре организовала низ радионица и јавних расправа у свим већим градовима Србије чији су главни учесници били привредници. Они су давали примедбе и предлоге на Закон, а све у циљу што безболније примене Закона о грађевинским производима. Ми у Удружењу за грађевинарство, индустрији грађевинских материјала и стамбеној привреди сумирамо примедбе привредника и шаљемо их у Министарство.

Нове процедуре на крају треба да обезбеде и квалитетније грађевинске објекте - путеве, мостове, куће и зграде. На добијање сертификата о уградњи грађевинског материјала утичу његова својства. Уколико грађевински производ не задовољава дате стандарде неће моћи да добије потребан сертификат.

- Самим тим Закон ће пружити грађанима сигурност у погледу опасних материјала - додаје Ацо Поповић. - За сваки грађевински објекат ће се употребљавати материјали који испуњавају захтеване стандарде. Увођењем нових стандарда они ће бити усаглашени са европским. То значи да ће објекат бити трајан и да има гаранцију. Закон предвиђа динамику усвајања подзаконских аката којима ће бити решено увођење стандарда у сваку област. Закон предвиђа и да у случају неких производа, који не могу да добију сертификате у нашим институтима, јер немају адекватне технологије, важе сертификати добијени у страним акредитационим телима.

Грађевинска индустрија у Србији броји око 11.500 фирми и упошљава око 116.700 радника. Само грађевинским материјалом се бави око 700 фирми и 12.500 радника. Кроз последње две деценије ова грана српске привреде је претпрела тежак удар стране конкуренције.

- Либерализацијом, у грађевинарство су дошле стране фирме. Захваљујући могућности да се суспендује Закон о јавним набавкама, у случајевима кад се радови финансирају из кредита, те фирме су добиле значајне послове - објашњава Поповић. - Онда су наше фирме ангажовале као подизвођаче, а оне су то радиле за далеко мање накнаде. С временом су пале просечне зараде, али и квалитет кадра у грађевинарству. Наше фирме нису имале средстава да улажу ни у опрему, нити у модернизацију. Тако да сада некадашње фирме имају десет пута мање радника. Број предузећа је сличан, али је у њима много мање запослених.

СТРАТЕШКА ПРЕДУЗЕЋА

ПОСЛЕДЊИХ месеци из Владе стижу најаве да ће се формирати велико државно грађевинско предузеће. Детаљи се не знају, али у Привредној комори истичу неколико домаћих фирми које су стратешки значајне за Србију.

- Право питање је да ли се исплати формирати нову или сачувати и ојачати постојеће компаније - каже Аца Поповић. - Сматрам да је држави неопходно неколико фирми. На првом месту је то "Енергопројект" јер он може да буде окосница за наступ наших грађевинара у иностранству. За то је потребно формирати гарантни фонд. "Хидротехника" је најзначајнија за изградњу, али и санацију брана и сличних објеката. "Мостоградња" једина у региону може да гради мостове преко река и мора, али је важна за државу у случају потребе хитне реконструкције. Они су током бомбардовања санирали све оштећене мостове. ЗГОП је приватизован, али је фирма која би се бавила одржавањем пруга важна за Србију у овом моменту. ПИМ "Иван Милутиновић" је скоро уништен, али када су се заледили водени токови прошле зиме видели смо колико би нам значиле наше барже. Шта бисмо радили да странци нису могли да нам помогну. Ту су путарске фирме попут "Планума" и "Путева Ужице". И институти и пројектни бирои. А велике пројекте не могу да раде мале куће.

У БРОЈКАМА

* 11.500 грађевинских фирми послује у Србији

* 116.700 радника запослено у грађевинском сектору

* 700 предузећа која се баве грађевинским материјалом