Странци неће газдовати српским њивама

ЗА неколико дана биће познато који странци ће закупити оранице у Србији. Од 219 захтева за закуп земљишта на 30 година, само седам има везе са иностраним капиталом. Све остало су домаћи фармери или предузећа која се баве пољопривредом. Међу пријављеним странцима је и немачки "Тенис", али заинтересоване су и још једна немачка, француска, турска и италијанска компанију. "Тенис" је прошао исту процедуре као и сви остали, и ни пи чему није имао посебан статус.

Ово, у разговору за специјални додатак "Новости", каже Бранислав Недимовић, министар пољопривреде и заштите животне средине. Он је нагласио да стручњаци Управе за пољопривредно земљиште, заједно са Агенцијом за реституцију, ових дана раде анализе, а да свака заинтересована компанија мора да прође осам или девет различитих филтера како би испунила услове за закуп пољопривредног земљишта.

* Да ли ће странци моћи да постану власници пољопривредног земљишта у Србији?

- Министарство пољопривреде ће упутити предлог Влади до јуна са изменама и допунама Закона о пољопривредном земљишту који подразумева забрану продаје земље странцима. Утврдиће се, наиме, посебни услови под којим странац може, евентуално, да дође у власништво земљишта. Све то морамо да имамо 1. септембра. У начелу, измене су донете, али су остали технички детаљи о томе који је то период током којег странац мора да има пребивалиште у нашој земљи да би стекао услов да постане власник српске земље. Размишља се о томе да то буде пет или седам година. У сарадњи с немачком организацијом ГТЦ, дошли смо до становишта да тренутно не треба потпуно да либерализујемо пољопривредно земљиште.

* Да ли ће држава опростити пољопривредницима дуг на име ПИО фонда?

- Разговарали смо с министром за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александром Вулином, чекамо састанак с министром финансија, да му предочимо решења која смо намерили да имплементирамо у изменама и променама Закона о пензијско-инвалидском осигурању. Опција јесте опраштање камата, наравно, за оне који желе да плате дуг, а за оне који не желе неће имати никаква права. Последњи податак из Пореске управе, закључно са 1. мартом, показује да је реч о дугу од 186 милијарди динара, заједно с каматама. То су дугови за пензијско, инвалидско, здравствено и осигурање у случају незапослености.

* Колико су стари ови дугови?

- Овај проблем датира од пре 30 година, с тим што је дуг максимално нарастао од тренутка када је уведено у систем да основицу плаћају исто и онај ко има један хектар и онај са 100 хектара. Сада све то мењамо. Ми морамо да рестартујемо цео систем, јер све проблеме 30 година гурамо под тепих. План је да будући систем направимо тако да се основица плаћа спрам економске снаге пољопривредног произвођача и да одредимо "црту" преко које се плаћа обавезно осигурање, а испод које је систем добровољног осигурања, уколико неко жели да уђе тај у систем. Користимо нека искуства Пољске. Они су имали сличан систем и одлучили су да "прогутају жабу" и реше се дугова, како би направили систем за будућност.

* Субвенције које држава даје за тракторе изазвале су велико интересовање. Колико је пријављених и да ли ће бити новца за све?

- Досад су пристигла тачно 1.523 захтева за субвенције за тракторе, и проверамо да ли су испуњени сви услови. Просечна субвенција по трактору је 1,3 милиона динара. Унутрашњим резервама ми ћемо део средстава да компензујемо, а добићемо и додатна средства из буџета, чиме ћемо испунити сва очекивања. Први пут после 15 година одобравамо субвенције за тракторе, па не чуди толико интересовање.

* Шта је са осталим државним подстицајима у пољопривреди?

- Субвенције за земљиште су исплаћене у марту. До 3. маја поднета су 228.334 захтева за субвенције по хектару, што је укупно 2.754.358.000 динара. Имамо још неке захтеве који стижу поштом. На рачунима пољопривредника већ су две милијарде, а исплатићемо укупно три милијарде динара.

* Да ли је могуће подстаћи младе да остану на селу и да се баве пољопривредом?

- Кад разговарам с младим људима, поредим колико могу да зараде у фабрици, а колико од пољопривреде, и колико је рада потребно. Лако дођемо да закључка да за много мање времена много више новца може да се заради у пољопривреди него у фабрици. Ми као министарство идемо ка томе. Први пут планирамо пројекат за започињање једног циклуса где ћемо за 250 младих произвођача обезбедити бесповратно 75 одсто средстава из бизнис плана, где ће новац добити унапред и започети своју пољопривредну производњу. Можда се може поставити питање шта може да се започне са 10.000 евра у пољопривреди. Може да се, на пример, подигне засад лешника и да се комплетно опреми системима за наводњавање. Идеја је да протежирамо различите врсте пољопривредне производње које доносе већу зараду. Тако је позив и направљен, и тако ће бити вредновани пројекти. Данас се највише исплати радити у повртарству, воћараству и сточарству. Ту је потребна већа физичка снага, и ту је шанса за младе.

фото Н.Фифић

* Да ли је то још један покушај да се оживе напуштена села у Србији?

- Да, али планирамо и нове пројекте, који су усмерени ка другим друштвеним групама, првенствено женама као носиоцима пољопривредних газдинстава. То радимо заједно с још неколико министарстава. То је системски проблем који је настајао деценијама, а ово је само једна од мера којом желимо да покушамо да оживимо девастирана подручја. Кроз пројекат с младима, дајемо прилику и онима који су на селу и хоће да уђу у пољопривредну производњу, а и они који први пут желе да заснују пољопривредну производњу. Имамо два програма - један се заснива на терторији Војводине, а други на територији централне Србије, и апсолутно су компатибилна. Радили смо их заједно с Покрајинским секретаријатом за пољопривреду. Исти су услови, али свако на својој територији којом управља има право да доноси одлуке.

ГМО НИЈЕ УСЛОВ ЗА УЛАЗАК У СТО

* ЗАШТО је основан Савет за безбедност хране и да ли ће се он бавити ГМО?

- Генетски модификовани организми су само један од 150 потенцијалних ризика за безбедност хране. Савет ће процењивати и анализирати све ризике и он ће научно доказати своје одлуке. Досад су сви говорили да се храном и безбедношћу, па и ГМО, баве само политичари, али сада је ред да се у то укључе и биолози, и генетичари, и остали стручњаци који чине Савет за безбедност хране. Нико осим стручњака не може да нам каже да ли треба прихватити ГМО или не. Иначе, ГМО није услов за улазак у СТО.

НИЈЕ ЗБОГ ИЗБОРА

* ПОЉОПРИВРЕДНИЦИ су ове године први пут субвенције по хектару добили у марту?

- Углавном су им средства стизала у мају. Помислили су многи да је то због избора. Једном сам у Управи за трезор чуо разговор о томе како су уплате ове године биле раније због избора. Рекао сам им да паре не морају да подигну са својих рачуна тада, већ да чекају мај.