Боља контрола платног промета

19. 08. 2016. у 18:40

Боља контрола платног промета

Борислав Боровић, Форум независних економиста

Банке би морале бити сигурно место где би се без ризика држао новац

У САД је 1933. године донет такозвани Глас-Стигалов закон, који је прописивао одвојеност комерцијалних банака и банака које се баве инвестицијама. Конкретно, било је раздвојено редовно банкарско пословање (платни промет и штедња грађана) од ризичног пословања у инвестиције. То је значило и постојање посебних рачуна за ова пословања. Укидање овог закона 1999. године је почетак финансијске дерегулације и напуштање принципа сигурног, конзервативног банкарства.

То је практично значило да су банке, фондови и друге финансијске институције могле да на финансијском тржишту вештачки мултипликују капитал "приказујући" исти новац по неколико пута, "кладећи" се на све ризичније инвестиције које доносе све већу добит. И то новцем који није њихов већ њихових депонената, а најчешће новцем који постоји само у њиховим компјутерима.

Укидање СДК у СР Југославији (СПП, ЗОП) коинцидирало је са овом тенденцијом финансијске дерегулације у свету. Осим контроле финансијских токова и наплате пореза, држава (СРЈ) се укидањем СДК одрекла и озбиљног прихода од финансијских трансакција које је препустила банкама. То је довело до девијација у пуњењу буџета и финансирања буџетских корисника. Студија Global Financial Integrity процењује да је 51 милијарда долара изашла из Србије кроз сумњиве трансакције од 2001. до 2010. године (или 38 милијарди долара од 2004. до 2014), пре свега због недостатка државне контроле платног промета после укидања СДК. Због свега овог НБС мора да уђе у реформу банкарског система Србије. Разлога је напретек. Од успостављања реда у банкарском пословању, спречавања шпекулативних радњи, до елиминисања ризика за депозите привреде и грађана. То би морала и због саме државе, која не би имала потребе да спасава депозите у пропалим банкама као што то ради данас. Зар нису довољна опомена пословање и крах Агробанке, Универзал или Развојне банке Војводине...

Ако је можда нереално увођење савременог пандана старом СДК, НБС мора да пропише нове принципе и поделу рачуна банака (по угледу на Глас-Стигалов закон) на трансакцијске (платни промет) и инвестиционе рачуне. Ово је ствар одговорности за сигурност новца привреде и грађана и нема формалних препрека у остварењу ових мера или су оне лако и брзо решиве. Трансакцијски рачун би служио само за плате, пензије, текуће пословање компанија и сличне облике зарада које остварују грађани на неком послу. Новац би био у потпуности заштићен и не би се могао користити за било какве инвестиције нити за пласирање кредита. НБС би лако могла да контролише ове рачуне и не би био никакав ризик да гарантује за њихову неповредивост. Држање штедних депозита на овим рачунима можда не би било стимулативно због ниже камате, али искуства из 2008. говоре да је принцип сигурности улога и те како добио на значају у односу на висину камата. Инвестициони рачун би пак служио да физичка или правна лица стављају своја средства на њега, уз дозволу банци да с њима обавља послове инвестирања и евентуално им осигура додатни приход. Дакле, уз свесну спознају и о могућем губитку тих средстава услед лоше пословне одлуке банке или других непредвидивих разлога.

Зашто је ово потребно и шта је главна опасност по депоненте банака устројених на овим принципима после те 1999.године? Ради се о основној потреби заштите фирми и грађана и њихових зарађених плата, пензија, уштеђевина или остварене добити. Банке би морале бити сигурно место где би се без ризика могао држати новац уз разумну накнаду банке због властитих трошкова, плата и пристојне зараде. Дакле банка, као синоним за сигурно место за чување новца којим бисте могли да плаћате своје пословне обавезе, исплаћујете зараде или пензије... Тај новац се никако не би смео користити за ризично коцкање и финансијске шпекулације као што се данас користи. Наравно да би се банке, инвестициони, хеџ фондови или брокери могли и даље бавити адреналинским играма на берзама. Али само са средствима оних који им свесно и уз изричит пристанак дају свој новац уз преузети ризик таквог пословања. Мотив је свакако да се тако може добро зарадити...и изгубити, наравно, али је то онда ствар избора. Многи, међутим, не жели да се њиховим платама, пензијама или уштеђевинама коцка и мешетари. То је интерес и саме државе, јер се и рачуни државних институција налазе у истом положају.

Светска финансијска криза је добрим делом наступила и због оваквих шпекулација са хипотекарним кредитима преко "колатералних дужничких обвезница", колоплетом гаранција првих за друге, па трећих за прве, све до првих за прве..., до пуцања балона, који је довео до краха светских финансија. Али то је већ добро познато, мада могућност поновне спирале оваквих шпекулација није законски у потпуности елиминисана у многим земљама, па ни у Србији. Зато је обавеза НБС да бар у овом сегменту заштити сопствени капитал и капитал привреде и грађана који они држе у банкама.

Борислав Боровић, Форум независних економиста

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)

Balkanska ruta

19.08.2016. 19:03

Kod nas banke preziru transakciono poslovanje i zaradu na njemu. Njihov biznis pociva na laznoj indexsaciji i nasilnoj separaciji rizika. Banke koje su osudjene na smrt, nalaze se u tretmanu NBS.