“Крах планова Бжежинског, победа чуда Русије и Кине“: Емир Кустурица о светском поретку у доба короне

Он је, међутим, написао неколико наслова који су изражавали мржњу према Русији и жељу да се једног дана Кинези населе у огромно пространство земље која своје границе не мијења већ више од двјесто година. Писао је о потреби провинцијализације Москве преко комадања Руске Федерације. Он је то прижељкивао намрштеним очима, али, на крају, ништа се од тога није десило.

Што би рекао Фаустов Мефисто, "златно дрво живота је снажније од сиве теорије". Велики књижевник је дао предност недпревидивости животног чуда које је, сада, у доба короне, САД довело у много неповољнији положај од Руске Федерације. Суровост капитализма у обје земље раздвајају дубоке духовне, обичајне, вјерске разлике. Американци вјерују у профит ибер алес, а Руси се нису одрекли Бога иако се не одричу профита. Не треба заборавити да их везују идеје комфора које, опет, прихвата читав свијет. Човјек закорачи у дјелове Пекинга, Москве, исто му дође као да се обрео у некој четврти Сан Франциска.

Утолико празне књиге на полицама Збигњева Бжежинског, ужас празнине, нису само једнократно употребљиве, оне у другој фази постају симптом невоље. Када је велики Рим горио, велика је империја пропадала не само од готске и визиготске руке, него и због невјерице становништва у поредак властитог царства.

Тај недостатак поретка видљив у доба короне је почео давно. Управо у вријеме када је дизајнер сређивао радну собу Збигњева Бжежинског, који је тада режирао талибанске побједе над Брежњевљевим тенковима. Није знао да ће они, на крају, постати вјерни пратиоци Осаме бин Ладена, великог пријатеља америчке демократије, па онда њиховог највећег непријатеља. Он је убијен у Пакистану, гдје је ЦИА тренирала муџахедине за борбу против Совјета у Авганистану.

И не само то. Када је Никсон направио дил са Мао Цедунгом отворено је поглавље привредног напретка Кине, енормног богаћења америчке плутократије, али и сакаћење америчке привреде. Велике наде човјека са радном собом са лажним књигама уперене су ка најважнијем циљу - да ће кад-тад, као расиста, по основама биологије, Кинези да савладају Русе. Није искључено, пошто биологија најчешће бива пресудна, али није рачунао да се Русија не граничи само са Кином него, по многима, и са Богом.

Као што није рачунао да ће Кинези обновити путеве свиле и без испуцаног метка стићи у Европу, али и у Америку, и да ће у доба короне куповати нафту од Руса. Као што, уосталом, није предвидео Доналда Трампа на политичкој сцени САД. Није, свакако, знао да ће нови Предсједник говорити, а дијелом и примјењивати, идеје суверене Америке а не свјетског полицајца, што је, у ствари, била главна премиса свих теорија Бжежинског.

Ништа није случајно. САД већ десет година воде неуспјешне ратове, Авганистан, Етиопија, Ирак, Либија, Сирија, па је тако постало разумљиво зашто је Барак Обама добио Нобелову награду.

Када је умро човјек у чијој радној соби су, на полицама, стајале лажне књиге, сигурно није прошао кроз врата вјечности и закорачио у рај који је Хорхе Луис Борхес замишљао као неку врсту библиотеке!