Плате научника по старом рецепту: Истраживачима месечна примања од 75.000 до 124.000 динара

ВЛАДА Србије донела је Уредбу о расподели новчаних средстава акредитованим научноистраживачким организацијама, која важи годину дана. Она представља прелазно решење до почетка потпуне примене Закона о науци и истраживањима, донетог прошле године, који предвиђа институционално финансирање научних институција. Примена овог закона почела је 1. јануара, а он је предвидео могућност да се најдуже у трајању од две године донесу прелазна решења, попут ове уредбе којом су, иначе, обезбеђена средства за плате научника, плаћање режија и материјалних трошкова истраживања.

Унутрашњу прерасподелу средстава врши директор института или декан факултета, а они су били дужни да Министарству просвете, науке и технолошког развоја доставе детаљан годишњи план рада и спискове запослених како би новац на време био уплаћен.

- Плате научника биће исте као и до 31. децембра 2019, године са припадајућим повећањем у 2020. години, а оно износи 10 одсто, колико је Влада повећала плате за науку - каже за наш лист др Ђурђица Јововић, председница Синдиката науке Србије.

То значи да ће распон плата у науци бити између 75.000 динара, колико има научник најниже категорије до 124.000 динара, колико месечно прима научник са највишим звањем.

- То јесте мањкавост у примени овог закона, али је Уредба прелазно решење, а радна група ради на доношењу Правилника о институционалном финансирању, који ће уз неке подзаконске акте, који су такође у изради, довести до потпуног укидања категорија - каже др Јововић.

Прочитајте и: Плате научника сигурне

Наша саговорница истиче и да Министарство ради на каталогу радних места запослених у науци, чија прва фаза је завршена, а комплетан посао биће обављен за око два месеца, након чега ће тај каталог усвојити Влада.

Неке одредбе Закона о науци су заживеле, а међу њима и она о другачијем избору у научна звања, где је закон дао извесне олашкице.

Истовремено, др Јововић појашњава да је предност новог Закона о науци то што ће се вредновати најбољи резултати рада и што неће моћи да се догоди да неко нешто напише без обавезе да то и уради или да се влада по принципу - радили не радили, добићемо плату.

- Правилником о институционалном финансирању ће бити прецизно наведени критеријуми за оцену рада института, детаљан годишњи план рада, али и годишњи извештај о раду, а биће предвиђене и казне за оне који не испуне задатке које су навели, као и награде за оне који буду радили изузетно добро. У интересу свих биће да ураде оно што је зацртано - наводи наша саговорница.

Да новац пристиже, потврдио нам је председник Заједнице института Душко Благојевић, који истиче да институти унутар себе треба да направе план како ће новац потрошити.

Он истиче да је ово прелазни период ка институционалном финансирању и наглашава да научници чекају да Фонд за науку у потпуности заживи и да се распише конкурс на коме би се појавиле све научне идеје.

До сада је, иначе, Фонд за науку расписао програм за пријекте младих истраживача (ПРОМИС), очекује се расписивање програма за сарадњу са дијаспором, затим ће уследити програм "Идеје" и програм "Вештачка интелигенција".

ВИШЕ НОВЦА НАЈБОЉИМА

НОВИМ законом направљена је комплетна реформа система финансирања научних истраживања - прелазак са финансирања у коме су сви пројекти, без обзира на квалитет, добијали средства, на институционално и финансирање само најбољих пројеката - појаснио је раније за наш лист проф. др Владимир Поповић, државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја.