НИ најбољи ђаци не могу "у цугу" да наброје предмете које имају у првом и другом разреду гимназије. Овако је директор једне гимназије из унутрашњости Србије недавно за наш лист прокоменатрисао реформу гимназија која је уведена пре две године и која је "закачила" ученике који сада похађају други разред.

Реформа ових популарних средњих школа затекла је неспремне и наставнике, и децу, и родитеље.

- Моје дете има 16 предмета који се оцењују бројчано, плус веронауку. Сваког дана има по седам часова - каже нам мајка једног београдског гимназијалца.

Друга наша саговорница набраја предмете које њена кћерка има у једној београдској гимназији на природном смеру: енглески и шпански језик, српски, математика, информатика, хемија, биологија, историја, географија, физика, ликовно, музичко, физичко, психологија (у првом разреду уместо психологије имали су латински језик), затим два изборна предмета - култура и медији и примењене науке и, на крају, грађанско васпитање. Сви предмети, осим грађанског, оцењују се бројчано и улазе у просек.

И наставници имају доста проблема - планове и програме за први разред прошле и други разред ове године добили су месец дана пред почетак школе, још се не зна шта ће учити у трећем и четвртом разреду, предмети постоје, али не постоје програми, па наставници не знају како да припреме часове. Кажу - сналазе се помоћу штапа и канапа.

- Пре него што је реформа уведена упозоравали смо на то да треба да се боље припреми - каже, за "Новости", Александар Марков из Форума београдских гимназија. - Један од проблема је то што за други разред гимназије не постоје уџбеници. Па тако, на пример, историју деца уче из старих уџбеника за други и трећи разред јер је део градива из трећег разреда пребачен у други. Имамо и организационих проблема због изборних програма, јер се деца деле у групе, па школе немају просторне капацитете да то организују.

Са изборним програмима има и других проблема, јер када су увођени, надлежни су, појашњавајући у чему је разлика између тих програма и предмета, истицали да се програми "уздижу" изнад појединачних предмета и обједињују их, као и да је начин рада другачији.

- Сви изборни програми су мултидисциплинарни, урађени су по модуларном принципу (модули су заокружене тематске целине) и пружају велике могућности да ђаци истражују и раде пројекте, а улога наставника је да их усмеравају. То значи да неће бити класичне наставе, да нико ником неће предавати, нити ће гимназијалци из тога имати контролне и писмене задатке. Обрађују се феномени, ученици ће много више међусобно комуницирати, а новина је то што ће се повезивати школско и ваншколско знање, уз коришћење модерних технологија - појашњено је тада.

У праски то изгледа много другачије, па Александар Марков каже да те предмете, иако замишљене као пројектне, у пракси предају као "обичне" предмете.

- То се рефелектује на оцене, наставници спуштају критеријуме, па је средња оцена из изборних предмета више од 4,5, односно 90 одсто ђака има петице из изборних предмета и они служе за поправљање просека - истиче наш саговорник.

Поједини наставници са којима смо разговарали сматрају да је градиво нових предмета могло да буде распоређено у постојеће предмете, чиме би се задовољила потреба да деца уче о неким темама, а избегло то да имају по 17 предмета и седам часова сваког дана.

ШЕСТ НОВИХ ПРОГРАМА

ОД наредне школске године ученике треће године гимназије очекује шест нових изборних програма од којих ће бирати два. То су: Примењене науке 1 и 2, Основе геополитике, Економија и бизнис, Религије и цивилизације и Савремене технологије. У понуди су још и Образовање за одрживи развој и Уметност и дизајн, изборни програми који су били у понуди и прве две године. Програми за које се ђаци одлуче у трећој години биће и у четвртој.